Prosvetni glasnik

416

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

месту, спекулација, која је битно конструктивна и генерадистичка. Опсервација ирикупља #акта, спекудација надази идеје које их везују, али бидо да се тиче Факата или идеја, ФилосоФија се увек служи концетрацијом. Са друге стране, различне моралне науко су тако зависне једне од других, да је ту немогућа претерана специализација. Може ли се замислити један моралист, један логичар, један естетичар, један космолог, који не би био психолог, или пак један психолог који не би био ни моралист ни логичар ни космолог? Ма да се данас хоће да се психологија упути, да се затвори међу четири зида, као да је она наука тако специална као метеорологија или етнологија, наука се не би могла тако изолисати од човека нити психологија отргнути из срца опште ФилозоФије, да се од н>е начини апсолутно „независна" студија. Дух се изучава док живи, а он живи својим односом према целоме свету, чије загонетке испитује са човечанским друштвом, чији је члан; он тако исто живи стављајући само себи известан циљ да постигне, и по том је његов жив ;т битно моралан. Да се неће прнметити да ће нам ФилозоФија и друштвене студије донету нову интелектуалну преоптерећеност ? Добро организоване, оне ће бити, на против, упрошћавава и сређивање знања. Њихови опити и синтетички иогледи даће модерном духу помоћ која се може упоредити са схематичким сликама у изучавању Физиологије. Еад би требало пратити крв у свима гранањима од малих вена ка артеријама, то би било без циља; важно је знати како она циркулише, од срца ка глави и од главе ка срцу, Узрок преоптерећености код омладине није разумевање великих закона, нити стицање синтетичког сазнања појава материалног или људског света; узрок је изучавање различитих наука, у њиховим безбројним особеностима, примењивања рачуна на ту студију појава, продирање, једном речи, у сложеност ствари. И зато Гијо с разлогом тврди да, ако је студија принципа корисна вишим духовима, она је још кориснија онима који су неподобни да сами собом даду себи полета. Осредан дух може да запамти известан број појединости, али оно што му измиче, то су велике линије, које везују Факта једна за друга, то су оквири у које они улазе, то Је општи систем у коме они налазо своје јединство. Те велике линије, тај систем, у исто време, прост и богат, научна настава, чак дубља у извесном одређеном питању, неће им их показати: откриће им их само ФилосоФска настава, развијајући духове. Ако је, дакле, нотребно олакшати у наше дане рад ученицима, олакшавање треба да се изведе на специалном и описном делу модерних наука, а не на њиховом општем и филозофском делу, не на њиховој моралној и друштвеној улози; додати, овде, то је у ствари, умањити посао, упропашћавајући га и уређујући га. Мисао је, вели Аристотело, као натерана у бегство множином