Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

417

Факата. У рату, зауставља ли се какав бегунац, други се такође задржава, за тим још један, и од тих лнца, мадо час растурених, образује се читава војска. Слично томе, онште знање утврђује успомене; групишући идеје и оријентишући их, оно спречава бегство мисли. ФилозоФија, која своди све истине на њихове принципе, и све их гони ка њиховим закључцима, уписује их истим ударцем у разум и памћење: она ствара памћење рационалним, а расуђивању не да да буде заборавно; она је, у исто време, логика и мнемотехника. И тако, са свих тачака гледишта, било да је у питању да се вежба дух или да се негује, да му се да васнитање у облику или у садржини, да се прошире њихови хоризонти или да се уједине у њиховом правом центру перспективе, да се доведе у склад посматрање стварнога са полетом ка идеалу, визија онога што јесте са концепцијом онога што треба да буде, посматрачки. дух са спекулативним духом, смисао индивидуалног живота са смислом колективног живота, „модерне потребе" са универсалним потребама, — моралне и друштвене, студије треба да имају прво место у васпитању, нарочито у Француском васпитању; на то треба све то више сводити и све остало; треба, тако рећи, морализовати и социализовати не само изучавање природних наука, него и само изучавање књижевности и историје. Отуда и овај проблем: које су разне моралне науке које би требало да буду предложене Француској омладини, да их изучава? У ком реду, када би требало да се предају?

ДРУГА ГЛ.АВА Морална и грађанска настава Између моралних и друштвених наука, наука најпотребнија васпитању наше деце, је она у којој образовање и само васпитање највише теже да се сједине: моралне науке. Извесни васпитачи више воле да се у томе ослоне на спонтано дејство читања, разговора, прилика: они се боје да поставе правила, да размишљају о добром, мисле да се морал пре надахњује, удише у неку руку, него што се учи; да васпитање треба само да створи неку врсту атмосФере, моралног климата изван кога постаје немогуће живети. Због тога се у нашим школама потпуно ослањају на литерарне и историске студије: сматра се да ће бити довољно прочитати, код класичких писаца известан број лепих страна, или чути, из уста историка, причање догађаја час јуначких, час злочиначких, па да се код наших ученика развије, са књижевним укусом, морално осећање. Овај емпирички поступак довољан је, може бити, код народа који добијају са друге стране јако верско образовање и који су сачували теолошку веру; је ли то доиросветни глаоник , II. књ., 4. св., 1905. 28