Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

421

сталну акцију на осећања, и, такође, сталлу акцију на идеје, све то дубљом студијом моралних ирипципа и њихове иримене. У основним школама предаје се морал, и програми се разликују према томе да ли се тиче осноаног, средњег или вишег курса. Млада деца наших лицеја, на против, не добијају никакву наставу те врсте. Је ли довољно, међутим, да је неко варошански син, а не сељачки, да има уливен морал? Или да нису проФссори лицоја мање подобни да предају деци морал, од обичних учитеља ? Ученици нарочитог курса добивају од треће године моралну наставу; ученици девојачкнх лицеја добивају такође ту наставу. Једино се, дакле, у тако званим „хуманим" класама говори о свему, изузевши о људском моралу, личном или јавном. Ми тражимо да та аномалија престане. Рећи ће нам се, може бити. да ће настава морала у колежима наићи на исте тешкоће као у школама: проФесор неће знати да ли треба да изговори пред својим ученицима Вожије име, да ли има приво да предаје бар спиритуалистички морал. Али, зар ми не видимо, још данас, у програму снециалне наставе ову напомену: „Религиозне ду жности и одговарајућа права: улога верског осећања у моралу. Санкције морала: однос између врлине и среће. Будући живот и Бог." У самом програму испита зрелости из књижевности, читамо: „Верски морал; дужности према Богу. Бог, његово биће и његови атрибути. Бесмртност душе." Ми, дакле, не видимо зашто се не би смело изговорити Божије име пред мдадом децом наших колежа, пазећи у осталом на оно што је препоручено програмом основних школ.а: „Учитељу није дужност да предаје ех ргоСеззо о природи Бога и о његовим атрибутима; он тесно везује у ученичком духу за идеју праузрока и савршеног бића осећање поштовања и уважења, и он навикава свакога од ученика, да окруже истим поштовањем ту ноцију о Богу, чак и онда кад би му се она појавила у облицима различним од облика његове сопствене религије." Са извесних страна, нападало се, на ту, тако резервисану и међутим, тако мудру, редакцију, која истиче не какву догму, него идеју, ноцију о Богу; требало би, може бити, очекивати какве нове нападе, кад би се завела морална настава у колсжима. То је за то што се овде не праве потребне разлике. Морална настава не треба да буде „конФесиопална/ јер би она тада повредила слободу савести уједној земљи, тако подељеној као што је наша, али отуда не следује да морална настава треба да буде апсолутно страна свакој философској доктрини нити пак треба свака алузија на идеју о Богу да буде из ње искључена, као име Богородице, светаца, Л.утера и Калвина. Шта више, узевши у обзир садашње стање духова. у Француској, далеко од тога да буду противне давању грађанског облика настави, веома опште ноције о пореклу и улози идеје о Богу јесу једно од најсигурнијих