Prosvetni glasnik

430

ПРОСВЕТНИ гллсник

од дима. Тај машиниста био је на чисто са тим, да мора погинути, ади он је исто тако знао, ако не оде у оно одељење и не заврне вентил да ће се несрећа и код друге машине обновити, а то ће бити цропаст за све на броду. Кад човек овако жртвује свој живот за своје бдижње, онда је он јунак — херој... Хероизам се појављује и у мање критичним приликама. Тако нпр. Мартин иде нреко дворишта, а на плећима носи мотку. Уз пут наиђе на свога синчића, кога не опази и тако га јако удари мотком у пдећа, да се дете на мах сруши на земљу. Из повређеног места липти крв, а мајка нспира рану бдедога синчића. Ожалошћени отац, мртав од страха, пита своје дете: „Како ти је, мора да те страшно боли, ја сам те тако несрећно ударио." „Уверавам те оче, да баш никаква бола не осећам," одговори дете с осмејком, премда га је рана љуто пекла. Мартинов син је ма ли јунак на свој начин, и ако тако продужи и даље у животу, његови ће се вршњаци поносити њиме." У нрвом дедЈ својега дсла обрадида .је г-ђа Гревиљ све дужности једне индивидуе (доброту, усдужност, сношљивост, радиност итд.), у другом пак дел.у износи она пред децу у живим цртама слику државе, њених јавпих органа и положаја њиховог према појединцу. У другом делу је оваква подеда: I. Француска. II. Цивилизација у Француској, III. Народна одбрана. IV. Грађанство. V. Својина. VI. Слобода, једнакост, братство. УБ. Организација државе. Министарства: правде, унутрашњих послова, војно, маринско, спољашњих послова. VIII. Јавни послови, трговина. привреда, пошта и телеграФИ. IX. Јавна настава, лепе вештине, црквени послови. X. Финансије. XI. Општина, кантон, округ и срез. ХП. Влада. Свршетак. Из другога дела изнећемо шесту главу: Слободу нам даје држава. Слобода је право појединца, да по слободној вољи располаже својим временом, својом личношћу и својом имовином. Он се може задржавати, гдегод хоће; може путовати куда хоће; може куповати, продавати, трампити; једном речи он може чинити све оно, што не угрожава слободу његовог ближњег. Врло је важно, да будемо на чисто са тиме, да се слобода састоји у томе, да нико никога не може спречавати, да чини оно, што хоће. Ну ми смемо само иод тим условом чинити оно, што хо&емо, ако од наших радњи неЛе нико бити оштеКен. Ево једног примера. Сваки грађанин има право, да се креће по улицама, али ако би се некоме прохтело, да улицу затвори и да ту кућу сазида, јер му се баш то место допада, то би он тиме повредио слободу других људи због чега би опет власт била приморана, да га спречи у његовом предузећу. Мартин не зна куда ће саводом, којујеу своме домазлуку уиотребио, него хајд, да је сручи у општински бунар, јер му је он најближи и