Prosvetni glasnik

1ГЛУКЛ И НАСТАВЛ

431

најподеснији. Цедо се село дигне нротив њега, а и право је. Зар да један безуман човек отрује воду, коју пију неколико стотина људи. Нашу личну слободу као да су испрекрштале хиљаде препрека. Ади баш те препреке су гарантије за нашу личну слободу. Ми морамо водити рачуна о ономе што не смемо чинити, јер ако тако не учинимо, ми ћемо се стално кдати и крвити између себе. Они који буду јачи иостаће наши госиодари, а ми њихови робови, те ћемо се ускоро наћи у стању дивљаштва. Али ова мала ограничења у слободи, која су само та.ко настала, што ми не осећамо да треба да ноштујемо сдободу нашега ближњега и ако се тиме наша сдобода сужава, тако су незнатна, да нам ни за час не могу бити досадна иди несношљива. Велика вредност наше сдободе баца у засенак ове ситнице. Када би завлададо ропско стање роб се не би могао мицати ни од свога госпедара, а не би се смео удаљавати ни од земљишта, које би морао обрађивати. Роба су продавали заједно са земљом, одузимади су му жену и децу, и за то му нису ништа дуговади, често су га спутавади у окове, да не би побегао а и батинади су га сваком даном придиком. Због тога се и догађадо, да су робови сами себи гдаве додазиди, јер им је и смрт била милија него овако страшан живот. Ми не можемо бити доста правични и захвадни према нашем времену, ако се не сетимо прошдости, када су људи, који су живеди у ропству, свакојаке муке трпеди. Много је векова притекдо, док су богаташе освестили, да сиромаси имају једнака права са њима и односно сунчане светлости и односно слободе теда и душе, од којих је потоња за развитак човека исто тако потребна као и она прва за развитак биља и растиња. Сдобода, коју ми уживаме, гарантује нам потпун развитак наших физичких и моралних способности. Наша прва дужност захвалности према отаџбини, која нам тако велико доброчинство указује, мора се на тај начин испољити, што ћемо своје способности уложити за благостање отаџбине и ставити се њој у службу. То пак значи: Свако је од нас дужан да се брине, да отаџбина цвета и да према својим сидама ради на томе. Ади закони земаљски могли су не знам кодико наређивати, да људи буду слободни, они то не би могди бити, када у исто време не би били између себе једнаки. И збиља, од какве би користи били човечанству закони о сдободи, када би сиротиња за извесне преступе испаштала казне, а богаташи не би! Потпуна дакде сдобода иде руку под руку са једнакошћу. Велика револуција 1789. год. — то ви већ знате — изрекда је велико начело једнакости свију Француза. Добро утувите ту реч. Она значи, ако један човек убије другога, па био он кнез, милионар, министар, он мора да одговара пред истим законима, нред којима би одговарао