Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

569

2. О увођењу његову у нас Још је чудније судбине био овај предмет унас. Мислиоци, који су пратиди развитак модерне наставе у осталих образованих народа, доносили су и у нашој књижевности извештаје о кретању ове новине у других напредних народа и чданке о важности њеној. И тако се створи јавно мишљење и у нас, да је та новина корисна, и да је треба увести. И две учитељске скупштине донеше у својим одлукама: да се овај иредмет као иосве користан уведе и у нас. И закон о народним школама од 1898 уведе и овај предмет и то као обавезан. Али, како ће га наставници предавати кад га сами не знају? Зато се по свима окрузима приредише курсеви за обуку самих учитеља. Држава сама о свом трошку, а преко Друштва за увођење Ручног Рада у мушке школе, беше спремила потребан број наставника за овај посао и 1900 отвори се у тринаест округа тринаест курсева, колико беше наставника; а. у осталима се имађаху отворити по свршетку ових. Већ беше набављен и потребан алат и грађа за све. И на ових тринаест курсева беше се слегло око пет стотина младих одушевљених учитеља, међу коЈима беше и учитељица, и посао тецијаше у најбољем реду, кад свет изненади Фатадна женидба последњег Обреповића, која донесе и промену политичкога стања. И та промена није могла да се изврши, а да не захвати и ову новину Нови министар просвете говораше јавно, да ће он укинути све новине што их је његов претходник био увео, а то у главном беху: сталан падзор, грађанске и девојачке школе и Ручни Рад. И он их доиста хтеде одмах и укинути све, само да не беше законских сметња. Али оно што не могаше учинити законом, он могаше учинити расписом. Једном наредбом он обустави све курсеве, из разлога, што је учитељима узето време, које им је законом дано за одмор. А у целом свету ови су се курсеви и приређивали, па се и данас приР е ђУЈУ' У време слободно од школских часова. У прво време мишљаше се, да ће министар наредити, да се барем ови започети курсеви продуже и доврше доцније, у[време школско, јер им требаше још само недеља дана па да се доврше. Али „како таде тако и остаде!" Прође и цела школска година и дође нов распуст школски и од довршења започетих курсева и отварање оних још шест нових не би ни трага ни гласа, и ако свуда чекаше и алат готов и грађа спремљена. И што је с политичком променом настала и промена у гледишту на важност овога предмета у самоме министарству, ни по јада. Али ево већа чуда. Сад и сама Учитељска Скупштина, натоциљана на политичке воде, доноси неку сметену резолуцију: „да се Ручни Рад, овакав какавје, укине." После две одлуке двеју Скупштина, да се Ручни Рад уведе, долази сад ова одлука: да се он избаци! Оно „овакав какав је" требало је да оправда ову недоследност. Ваљало је да то значи, да Скупштина