Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

585

1. Партиципи садашњег и прошдзг вромена конетруЈишу со као атрибути после глагола: уогг, агтег, 1ашег, арегсеоогг, гедагАег, герШзеџГег, ггпадтег, Ггоижг, зеиХрГег, зепМг итд. Прпмери: Е11е 1е ге^аг(1а1(; ГотЂапГ (1е госће еп госће е1 1ш ^епЛапГ зез шашз Лесћкбез. С. МепДез. —Е4 је (;гоиуа13 ћитШаМ <цде топ 61еуе т'ас1гез8а(; (Јез <хиез1;10П8 аих<зиеПев је пе зауаЈа ^ие геропЉ-е. Н. Ма1о4. (Јиапс! Ј1 1е тК; вапд1ап1е, е! Шгее а 1' 1пГате 1,егапГ 1;еб ћгаз, теигГгге аих Шопз с1ев 8оИа(;8, (Се* ћотте) Тоигпа 1а 1е1е е! ЛН: ^и'ез1-се ^ие сеИе Гетте? V. Ни§о. Нв 8е 1тоиуа1еп(. рТасез с1апз 1еа с1гсоп8 (;апсе8 ехсе11еп (;е8. Р. Воиг^е! — Пз ве уоуа1еп(; гесотрепзеа <1е 1еиг 1ппосеисе. Р. ИоМ. 2. Врло често прошли глаголски придев се конструјише као атрибут какве именице без посредовања каквог глагола. Он у том случају стоји место мислене именице начињене од њега и другог падежа именице којој је додат. У овом случају партиципна реченица врши улогу подмета у реченици. Примери: Хе рауз (ЛеМкге сГип 81 гис!е еппет1, Моп зсерГге (1ап8 та тат раг 1а (;1еппе аЈСегтг, 5Ге зоп( ро1п(; <1е8 ехр1оК ;8 ЈаЈбвеп! & 1оп го1 Ее тоуеп 111 Гезрок с1е 8' ассЈТМег епуегз 1о1. СогпеШе. Ха ТћееаИе епИеге оп гшгпсие ои са1тее, Хе«бо8 тете сопдтзе еп е1;4епс1ап1; 1' агтбе, Не (ои(;е аи4ге уа1еиг 64егппе1з топитепсз, ЈГе 8опЈ (1' АсћПе 01бН' ^ие с1ев атикетеп(з. Касћ1е. У српском језику ове конструкције нема. Израз Хе рауз (М/Љге преводи се на српскн са именицом начињеном од атрибута праћеном другим падежем имонице којој је додат: Оелобођење земље, 1а АеШгапсе (1и рауз. Тако се исто преводе и остали атрибути са својим именицама у горе наведеним примерима: Жоп зеер1ге а/регтг (утврђење мога скиптра), I/« ТМзаИе ои пагпсие ои са1тее (освојење или умирење Тесалије), ^езкоз сопдигзе (освојење Лесбоса). II. Независни партицип. — Прошли глаголски придев а ређе и прилог садашњег времена унотребљавају се врло често независно, као независна арилошка реченица. То бива само онда кад прилошка реченица нема исти подмет који има главна реченица. Ова је конструкција аналога латинском независном аблативу (аМаИуиз а!)8о1и1и8) који је у Француском замењен са независним акузативом (ГассизаШ' ађ&оЈи). 1 1 Недпапи ВотиТо ЛгсћИосћиз М1; (АгсћПодие уеси(;, ВотгЛш Нап1 гог). Још у поквареном датинском језику посл.едњих дана аблатив је био замењен акузатнвом, што се види, на нример, из овог уобичајеног израза: гПаз ехсерГаз (е11е8 ехсер4без).