Prosvetni glasnik

612

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

један чданак из Агрикудтурне Хе.мијс о исхрањивању биљака, то сам се ипак решио, да у једној нотици тога чланка у кратко одговорим г. Л.озаиићу. Тај чланак из Агрикултурне Хемије са иоменутом нотицом однео сам прво уреднику „Тежака" г. Л.укићевиКу, који је нашао, да треба прво да га нонудим уреднику „Земљорадничке Задруге." — И Ја сам на то пристао и предао сам га г. Мих. Аврамовићу власнику „Зсмљорадничке Задруге" — али пошто је г. Лозанић. председник Гдавног Савеза Срп. Земљорадничких Задруга, по прочитању нашао да у мојој исправци има за њега и личних увреда, то ми је враћен рукопис. Кад сам се понова обратио г. Л.укнћевићу уреднику „Тежака," листа, у коме као председник Српскога Пољонривредног Друштва по овлапгћењу Управе истога Друштва Фигуришем и као влаеник диста, понова сам одбивен и упућеи сам Упра-ви Срп. Пољопривредног Друштва, да она реши, да ди ће се тај мој рад штампати у Друштвеном листу. — Ма да сам уверавао г. ./1укићсвића, да је у једној седници Управе у којој он истина није био, било већ говора о томе и да од присутних чданова Управе у тој седници нико није био прогиван, да се штампа у „Тежаку" ипак г. Л.укићевић остао је при своме захтеву и замерао је што питање о штампању мога рукописа није онда бидо стављено на дневни ред, и да би о томе веди он имао „много да говори" итд. итд. Да ди има и најмање оправдања таквом поступању, најбоље ће те оценити, ако ми допустите да вам прочитам моју исправку. У моме чданку: „0 азоту и иотребној азотној храни биљкама који има дакде да се штампа заједно са мојом исправком помињући како немачки пољопривредници издају само за чидеку шадитру и амонијачне соли годишње на 120 мидијона динара, у вези са тим ади као што сам већ поменуо у засебној нотици одговарам г. Дозанићу овако: „И ако је то огромна сума (оних 120 мидијона динара, коју немачки пољопривредници издају годишње само за чилску шадитру и амонијачне соди) ипак није ми намера тиме да покажем како је вештачко ђубре скуио. Поменуо сам и у чланку од 1. маја о. г. у „Тежаку" да „вештачко ђубре стаје доста новаца" а то је неоспорно и не значи, као што г. Л.озанић погрешно изводи, да сам „изјавио плашњу о скупоћи вештачког ђубрета." Напротив казао сам, да ће се „у жетви много више добити но што се за вештачко ђубре изда", — „ако се правилно ради." Зна се да и друге потребе стају доста новаца, па који има новаца, тај их и подмируЈе лакше, но други, који оскудева. Зар наш земљорадпик има тако много новаца, да треба замерати кад со каже да „вештачко ђубре стаједоста шшаца" ? Није дакде истина, да сам ма где „изјавио пдашњу о скупсћи -.мнтачког ђубрета" онако, како би то хтсо да представи г. Лозанић.