Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

613

Исто тако није истина, да сам изјавио „плашњу" и о „немогућности извођења вегетационих огледа." По Герлаху скренуо сам нажњу „на теткоће у поучавању зенљорадника, да према земљишту и врсти бид>ака сазна, у какво.ј нам биљној храни оскудевају земље." Ако би се дакле тим поводом могло неком рећи, да изјављује „плашњу о могућности извођења вегетациопих огледа," онда би тај прекор у овом случају био упућен Герлаху?! Овом приликом нека ми се допусти да исправим још неке грешке у чланку г. ЛозаниКа, који је штампан у „Земљорадничкој Задрузи" а У бр°ЈУ од 31, августа о. г. под насловом: „Вегетациони огледи у Србиј и." 1. г. Дозанић вели, да сам „проучаваље питања Агрикултурне Хемије — отпочео с полемиком." Врло је лако уверити се, да у ствари ни.је тако. Сасвим независно од г. Лозанићевих вегетационих огледа написао сам онај „чланчић" у „Тежаку" од 1. маја о. г., који му јс дао повода, да у 11. броју „Земљорадничке Задруге" ночне корити и вређати, и ако г. ЛозаниЛа у ономе мом ирвом чланку нисам ни на јсдном месту иоменуо. Према томе нисам ја, веЛ је као што се видн г. ЛозаниК зааочео ову иолемику. 2. Није истина да сам казао, како нам није потребно никакво искуство у организовању рада око извршења вегетационих огледа. Напротив нарочито сам нагласио па и крупним словима наштампано је, да је главна вештина у организовању појединих радова (дакле и у организовању рада око извршења вегетационих огледа), који би донели користи нашој пољопривреди. По себи се разуме, да нам .је у том погледу као у свакој таквој вештини потребно искуство. Али „научна страна тога рада" (вегетационих огледа) као што и сам г. Лозанић признаје, „не задаје великих тешкоћа." 3. Није ни мало „чудновато" што у моме чланку у „Тежаку:" ,У каквој нам биљној храни оскудевају земље," тражим проширењо наше Агрикултурно-Хемијске Л.абораторије а не помињем иВегетацине Огледио Станице. Г. Лозанић чуди се што нисам том приликом поменуо и Вегетационе Огледне Станице. То чуђење сасвим је неосновано, јер како би тек имао да се чуди г. Лозанић самом себи, што је предузео вегетационе огледе у Србији и без тих Станица. Кад је г. Лозанић и без Вегетационих Огледних Станица, којима нико не оспорава велики значај, могао да иредузима вегетационе огледе, могао сам ваљда и ја говоре&и о тим огледима, да те станице и не поменем. У осталом главно је изгледа ми овде што г. Лозанић тражи, да со одмах установе и Вогетационе Огледне Станице, а ја бих се можда