Prosvetni glasnik

X Р 0 Н Н Б А

615

Ето шта тврди сам г. У1озаиић и онда каквим правом замера другима, који би то исто само иретпоставили и само зато што су то претпоставили, каквим правом даје им се лекција, како изнуреност земље није једини узрок малим жетвама?! 6. Није истина да сам ма шта „подметнуо" Вагнеру кад сам казао, да се вегетациони огледи по Вагнеру чине, „ да би се сазнало у каквој нам бнљној храни оскудевају разне земљ" ," и да није потребно таквим огледима доказивати, „да се исамим вештачким ђубретом могу с коришЛу снажити ослабелв земље." То су као што се види два сасвим различна аитања и г. Лозаиић их јо идентификовао, само да би могао да ми каже, како сам „подметнуо" Вагнеру и да нисам „схватио основне лојмове Вагнерове"?! После таквих сасвим нсоснованих закључака може неком још изгледати као да г. Л.озанић има и право, што ме и лично напада износећи, како сам ја новајлија, да немам „ својих иогледа," да се од мене ,није ни надао озбиљној критици," да сам „једностран," да „на сваком кораку упадам у погрешку" итд. Нећу у то да се упуштам, јер ни у „Тежаку" ни у „Земљорадничкој Задрузи" није место за такве личне нападе, а позната је истина, да се у недостатку стварних и зналачких аргумената прибегава испадима на личност. Главно је и држим, да сам довољно јасно показао, како су за све оне нападе служили сасвим нетачни и неистинити аргумонти. Да се тако неосновано па још и лично напада, није потребно имати квалиФикације „знатног наученика." После овога саоиштења, у колико се још имало времена на расположење, вођена је и кратка дискусија, и тиме је састанак закључен. Педесет четврти састанак 15, новембра 1905. год. 1. И на овом састанку нису дошли многи чланови Друштва, те је стога и овога пута одложен избор председника и деловође за ову годину. 2. У очекивању, да се искупи већи број чланова, настављен је разговор од прошлога састанка о санитетском надзору иромета животних намирница и других иредмета, који би својом уиотребом утицали на здравље људско. Остављено је, да се у другој ко.јој седници по овом предмету донесе деФинитивна одлука. 3. Д-р А. Зега саоиштава анализе разних бабура. Како је паприка у хем. литератури обрађена махом као зачин (туцана сува паприка), а пошто и као поврће (за пуњење, салату, српски ајвар итд.) има велики значај, то да би се могла упоредити стварна храњљива вредност зелене паприке (бабуре) са осталим зеленим поврћем, аналисао је г. Зега неколико врста паприка и добио је ове резултате: