Prosvetni glasnik

614,

за сада задовољио само проширењем наше Агрикудтурно-Хемијске .Аабораторије, која би се привремено бавила и вегетационим огледима. Ни то дакле не би било ни мадо чудновато, јер на сваки начин боље је задовољити се и мањим, што се.брже и лакше може остварити, но тражити више, па не добити ништа. 4. Вегетационе огдеде „мање тачности" упоређз г је г. Л.озанић са хемијском анализом, „којој су талози мерени само до трећег децимада", а тачне вегетационе огледе са анадизом »којој су тадози мерени до четвртог децимада." Међ читаоцима „Тежака" н „Земљорадничке Задруге" нема тодико хемичара, да би оно упоређењс помогдо. да се спорно питање правилније реши. Стога нећу се задржавати код тога упорсђења и нећу да се користим хемијским незнањем огромне већине читадаца. Место онога неиодееног упоређења са хемијском анадизом, требадо би одредити, шта се уараво разуме иод огледима „мање тачности " као и то, кад би се могдо рећи, да огдеди, „мање тачности" прелазе у нетачне, за које г. Л.озанић веди, да ће нас обманути и да је „боље неградити их". Да ди у вегетационе огдеде „мање тачности" додазе и огдеди, за које н. пр. није изабрато подесно земљиште, иди што нема контродних парцела, иди што су огдеди само један пут извршени, илн што је узета одвсћ мада површина огдедног поља, иди што су огдеди извршени без обзира на пдодоред и врсту биљке итд. Тек кад би нам г. ,.1озанић казао шта разуме нод огдедима „мање тачности," моглн би о томе даље да говоримо, а дотде г. Л.озанићу ништа не помажу ни његови „огдеди мањо тачности" ни оно упорсђење са тадозима, који су мерени до трећег иди четвртог децимада. 5. Није истина да сам ма где претпоставио, да је изнуреност једини узрок мадој пдодносги земаља. Није депо много рачунати на своје „знање" а туђе „незнање." То је мана, од које требадо би, да се одвикава сваки онај, који би хтео да важи за содидног радника. Једино, намером да се понизи могдо би се дугогодишњсм чдану и садашњем нредседнику Срп. Пољопривредног Друштва рећи, да је претпоставио као „да је изнуреност једини узрок малој ндодности" и да засдужује да му се онда каже: „да изнуреност земље није једини узрок мадим жетвама, већ да има томе и других узрока." ?! Кад се праве огдеди са вештачким ђубретом, г. Дозанић заборавља, да се онда тиме већ претпоставља, да је изнуреност узрок мадој пдодности земље, и заборавља, да је он то исто не само претпоставио, већ и сасвим поуздано тврдио. На ирвој страни свога извештаја о огдедима са вештачким ђубретом у Србији 1903. г. изрично веди: „сиромаштво наше жетве показује: да су нам земље изнурене и да нам је зсмљорадпа назадна."