Prosvetni glasnik

48

ПРОСВКТНИ гллспик

Од шест школа или Факултета, који удружени чине нове универзитете, четири (протестанско ботословље, права, медецина и Фармација), које спремају за одређене струке, имале су увек своју студенску клијантелу. Са свим друкче беше са књижевним и научним Факултетима: књижевни Факултет париски године 1877. бројио је 2 прОФесора и ...6 редовних слушалаца. Да се они населе, довољна је била одлука да и они од селе спремају напоредо са вишом нормалиом школом за испитс лисанс и агретаЦију (проФесорски). Тим мамцем стручног припремања за универзитетске ступње, њима јо брзо осигурана красна и многобројна клијантела: књижевни Факултет париски бројио је 1903. године 55 проФесора и... 1830 студената.' За мање од 20 година целокупни број Француских студената скочио је од 6000 'IIа 32000. Али су реФорматори имали узвишеније намере. Они су желели да Факултети, остајући и даље стручни, постану сем тога и научни. То значи враћали су се програму Кондорсе-овим. Један од посланика, чијо име треба најчешће помињати у овој глави, г. Лијар, овако је деФиновао ово ново обележје: „Било је потребно да наука са свим духом истипе и слободом духа, вером у идеје и признавањем Факата, идеалношћу у схватању и реалношћу у примењивању, које садржи у себи, буде у њима (иовим универзит :тима) не случајност, него битни сок; то је било потребно у сваком погледу и да сведе на њиховс живе корене стручна васпитања, којима су универзитети оптерећени, и да прими на се, од своје стране и на свој део, научни напредак." А г. А. Кроазе, данашњи декап књижевног Факултета писаше 1896. год. „Непријатељ, противу кога нам се треба борити, јесте искључна брига за стручно припремање. Задатак, који ваља постићи јесте да се у стручњаку без престанка снажи научни дух." Исте године приликом отварања париског универзитета г. ,1авис рекао је од своје стране: -Поврх Факултета иодигао се, или боље рећи — јер еволуција још није довршена — диже се идеја науко под којом смо се ми покупили. Ми, проФесори и слушаоци свих ®акултета, образујемо друштво, а то и јесте основно .значење речи универзитет, друштво слободног и непрекидног истраживања." Красна доФиниција која ускоро постаде лозинка. Та нова брига научности и била је узрок што се у свпма врстама студија. напустио стари начин теориског и усменог пзлагања, на који се Клод Бернар онолико тужио као на преостатак сколастике. „Права наука излаже Факта —■ рекао је Фихте — нема науко која нема додира са животом." Од сада у Француској нема катедре без вежбаонипе. И сами књижевпи Факултети имају своје радионице, у којима се израђују критике текстова или докумената, где се расправљају методи. Научни Факултети прожети су овом мисли г. Лдјар-а: „Сваким даном