Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

г. Лавис додаЈе: „У унутрашњости бидо је наравно горе него и,у Паризу. Пре дваестак година директор више наставе при иосети својој иитао је за саду Факултета једног од наптих великих градова у унутрашњости: да ли су одавно одатле укдонидц коње? Од свих јавннх надлешгава виша настава је била најгоре смештена, и ми смо знали градове, у којима су жандарми имали боље станове од Факултета." Данас већ иије тако. (V. бгеагс!, N08 асИеих а 1а \1еШе богћоппе, Рапа, Насћеие 1893.). Брежуљак Св. Геновеве у Паризу нокривен је палатама. Почев од 1881. услед споразума државе и града Париза, славна али неудобна зграда Ришљеове Сорбоне би осуђена на рушеље изузев једино цркву, која нокрива његов гроб. Нове и скупе палате подигнуте су на грдном иростору од 21О00. квадратних метара између школскс улице на северу, Сорбонске улице и улице Виктора К.узена на заиаду, улице Св. Јакова, на истоку и улица Кижа на југу. Радови беху почети 1884. године. Августа, 5. године 1889. беше отворена северна зграда (канцеларије академије, сале Факудтета књижевности); 1895. би довршена јужна зграда (научни Факултет, школа повеља). Године 1900. Сорбона беше целокупна са свим великим и луксузним амФитеатрима, лабораторијама, у којима не оскудева ни један модерни проналазак, библиотекама, садама, које су прави музеји множином уметничких деда, која их красе, музеји најбогатији а најмање познати. Држава новрх тога подиже нову апотекарску школу, издвоји и лрошири медецинску и правну шкоду. Поред грдних терета, који су били посдедице рата од 1870.-1871. године држава одобри потребне мидионе како би будући универзитет париски запремао достојно место међу универзитетима оба света. Град Париз такође нпје штедео. У унутрашњости градови, окрузи побринуше се за своје просветне заводе и назидаше палате (нарочито за научне Факултете); свугде се умножише и обдарише бибдиотеке, лабораторије и катедре. Ускоро и појединци приђоше држави и градовима да обдаре младе универзитете, као г. Адберт Кан, који даје сваке тодине некодиким студентима париског универзитета помоћ за пут око света, сваку од 16500 динара; као г. БишоФсем, посданик, који је поклонио париском универзитету величанствену опсерваторију у Ници, коју је он основао и томе дару, који се цени на 2 Ј / 2 милиона, додаоје капитал исте величине на одржавање опсерваторнје; најзад друштва, као вредно Друштво иријатеља иариског универзитета , које је основано 1899. године и коме председава г. Казимир Перје, негдашњи нредседпик републике. У исти мах кад су држава, градови, окрузи и појединци журно ирегли дз сместе и снабдеју вишу јавну наставу, министри и директори радиди су на њеном унутрашњем преображају.