Prosvetni glasnik

СЛУЖКЕ1Ш ДЕО

163

Нредседницкна окруж. нгкол. одбора, Управнтељима учитељских школа, и Председнику школ. одбора за град Београд Саопштите наставнидима основних школа да ми се непосредно обраћају само у случајевима, које предвиђа распис мога претходника од 29. јула 1904. год. ПБр. 1191. иначе за све ствари била службене бнло приватне, нека ми се обраћају преко Вас. Вама пак иаређујом да о сваком предмету, тји ми шаљете а ако треба моја одлука, достављате и ваше мишљење. Сва преииска, која ми буде унућивана нопосредно, противно ов:>м распнсу, остављаћо се у архиву и по њој се неће ништа радити Поред тлга са онима који буду радили противно овој мојој наредби, ја 1*у поступити по закону. ПБр. 67." 16. Фебруара 1906. год. У Београду. Председиик Министарског Савета Мииистар иросвете и црквених посдова Љуб. Стојанови-ћ, с. р.

Свима средњим и стручним школама, Свима окружним школским одборима, Школском одбору за град Београд Расписом министра просвете и дрквених послова од 15 септембра 1902, год. ПБр. 12825., нарођено је да ниједан наставник с.редње шкоде не сме примити никакву нову дужносг у државној или прцкатној школи, нити поучавати приватно ученике своје или из других школа без надлежног одобрења за то. Ова је забрана потекла с тога да со не би паставниди без новоље преоптеритили спзредним радом а на штету државне службе. Наредбом мојом од 23. јуиа 1903, год. НБр. 6677. забрањено је учитељима народиих школа да за време великог школског одмора спремају ученике и учепице основних школа за пријамни испит у ередњим школама. И ова је забрана у самом распису довољно моти висана: да се не омаловажава учитељски рад у току школске годино и да се учитељи но замараЈу и онда кад им је одмор преко потребан. Моју паредбу обновио јо и министар просвете расписон од 15. јула 1905. год. ПБр. 10.822. Али и поред ових наредаба које су довољно јасне и познате свима наставницима и средњих и основних школа, ипак понеки раде нротивно њима. Има наставника, који предају у приватним школама, а зато нити су тражилп нити су добили одобрења. Има их, који у току године приватно поучавају ђако своје и из других школа. Дознао сам да поноки наставнини дају својим ученицима нрнватне часове, и ако их ђачки родитељи нису ни молилп за то. Мени стижу нисмене и усмене жалбо против таквих наставника, јер родитељи то с разлогом сматрају као злоупотребу, која се не може и не сме допустити. Имајући у виду сво разлоге изнесоне у напред споменутим раеписима, а и да не би родитељи ђачки стекли ружно мишљење о раду