Prosvetni glasnik

x р 0 н и к а

239

три гранитске громаде пробиле су на ободу поречко-нечког исконског терена, Њихова ерупдија је млађа од падеозојских шкриљаца, адије старија од кречњака и пегпчара који на многим - местима деже непосредно на граниту. Надеозојски шкриљци, филити и микашисти метаморфисани су под утицајем гранита, а кречњаци и пешчари нису. Продирање 1'ранита кроз исконске и палеозојске шкриљце може се посматрати свуда где су ове стене Дошле у додир, али је врло интезивно извршено у реци Комши, у Кључати и целом источном страном брњичке гранитске громаде до наспрам Стенке; у великој Брестовици северно од Рудне Главе, код Л.уке итд. Корнитолики продукти, лискуновити, звездасти и бобичави шкриљци и фино слојевити корнити створени су угицајем гранита на палеозојске шкриљце и Филите. Кроз исконске шкриљице поречко-печког терена продрле су на многим местима млађе еруптивне стене, ноглавито андезити, и друге старије, гранитоидне: габро, микрогранулит и диорит. У Шашкој, између Мајданпека и Равне Реке, филити Шашке прожети су на 4 места јаким жицама амФиболског андезита. Глава Тилва Томе од истог је андезита. Андезит је и између Медовнице и пот. Зединца, Ђула над Бољетином и у Малој Бољетинској Реци, андезит код друге траверзе испод Гребена, у потоку Жслезнику; у Поречкој реци: порфир; у Татарском Потоку: диорит; у Л.евој Добрањској реци: серпентин; у Малој Гложани, Л.а Жугу и потоку Слатини под Тодоровим Припором: габро; Чука Фрасина над Рудном Главом амФиболски габро; Бондук над Црнајком, Лунг под Црнајком и Поречкој Реци над Клокочевцем: габро; Маркова Крчма, од Здравче у Комшу, Костиш над Волујом: микрогранулит. У сипском и текиском исконском терену не налазимо нигде остатке од секундарних терена. У поречкопечком терену, на нротив, има више оваквих остатака. Највећа је она партија налеозојских шкриљаца, која се од Глогиња и Фрасина спушта у Велику и Малу Гложану и заузима велики део оног гребена који раздваја ове две реке. Између Докторске и три Ливаде (Кулмеа Појен) леже на гнајсу две изоловане партије кречњака. То су осамљене партије Старичког кречњака. Теме Тилва Томе покри вено је партијом кречњака. Северно од Бабиних Машида пружа се једна узана греда од кречњака. На Татарском Вису бољетинском, који дежи на путу између Шомрде и Бабиних Машила, налази се оаза од пешчара и кречњака. Могућно је, да ови кречњаци и пешчари стоје у вези с млађим тереном Песаче и врха Кожице. На добрањском Татарском Вису вероватно има кречњака и пешчара. Код Мидошеве Куде дежи ведпка партија палеозојских шкриљаца и јурскога кречњака на граници исконскога терена и гранитског масива, шкриљци су ирожети гранитом. С једне и с друге стране Исгребињске реке надази цросветни гласник , I. књ., 3. 011., 1900. 17