Prosvetni glasnik

328

цгосветни гласник

јодно се не користе иди слабо користе искуствима других, Томе би се помогло ил.и уређоњем од стране министарства или чешћим расправљањем библиотечих питања, у свези са целокупним животом школе, њених наставника и ученика. „Овај спис, вели Улрих за своју књигу, јесте један покушај, да се све што има значаја за употребу и уређење наших наставничких библиотека обради у вези (историска страна оставља се за другу прилику) с погледом на развитак библиотекарства уопште, који у свему одговара захтевима времена, као и на стнарие ирилике код већине самих средњих школа" (Увод, IX). Од књижевности о библиотекарству употребљено јс оно што јс најглавнше, а сем тога писац се згодпо послужио писменим матерпјалом, који је добио као одговоре на питања, што их је разаслао многим школама понајвише у Нруској па онда н у неким другим немачкпм земљама. Уз то су дошла усмена извештавања, дугогодишња властита опажања и преглед на самоме месту. И ако је писац последњих година доста учесгвовао у библиотечким пословима, он сам није библиотекар по струди нити управља библиотеком своје школе; али његов положај у заводу, који има једну од најзнатнијих и ново уређених библиотека за наставнике (Оуптазшт /ит §гаиеп К1оз1ег у Берлину има 31203 свескс — од њих 300 свезака у ручној библиотеци — сем школских извештаја), даље Лично дружење и чешћи разговор са великим бројем стручних библиотекара, школских библиотекара и школских људи из већине завода у царској престоници и њеним предграђима, — све је то писцу олакшавало иосао и иомогло, да се сачува од једнострансга разматрања. Сем тога ваља имати на уму, да се ове ствари нс смеју расправљати само са гледишта библиотекарева, већ про са општијега гледишта школскога човека и наставника у једној средњој школи, који Је и сам вредан посетилац библиотека и који јо за свој посао употребио научне и техничке студије о бнблитекарству. И доиста писац има право, кад износећи ово додаје, да о неким стварима, као о положају библиотекара, о његовом послу, о његовој награди и нарочито о његовој самосталаости, он може објективније судити него у противном случају, кад би му се могло рећи, да ради рго с1ото зиа. Ради потпуности, да наведемо и главнију литературу. Од општих дела о библиотекарству писац на првом месту номиње нознато одлично дело: А. Огаезе1, НашЊиећ с1ег ВШПоШекбћЉге (Лајпциг 1902), које је доиста најбољи и најпотпунији рад у тој области. Грезелово излагање носи научан характер, те ова њогова ручна књига може добро послужити специјалистима и студентима библиотекарских курсова а и свакомс, који се интересује и бави о библиотекарских пословима. И