Prosvetni glasnik

84

1П'0СВЕТНИ ГЛАСНИК

11111118, ШТО ЈОЈ КПО ПОСрвДНИЦИ СЛуЖв МНОГО биЉКв ИЗ ФНМ. АбрвгИоИасеае (Апсћиза оЖстаНв, ИаИса, ВаггеИегЈ, Вога§о оШс1паНз, Супо81об8ит оШсЈпа1е и др.) и гато хиФе њезине могу да презимљују у озимицама, кад се с јесенн заразе уредоспорама, те често није потребно да се с продећа 'заражују ецидијоспорама са посродаика, већ су у стању да раснростиру заразу само помоћу уредоспора. Производи исте штете и на исти начин као и Р. §гагштш8. Сузбијање може да се изводи као и код прве, ма да је иротив ње још теже војевати због презимљавања у озимицама. Изгледа да је јако распрострањена код нас. Пок. ВојитвиК налазио ју је у околини Београда и на Копаонику, СимиК око Врања, РанојевиК на плевама пз амбара по Србији (без ближег онредељења), а ја сам је налазио на пшеници и јечму у околини Крагујевца и на ражи око Јошаничке Бање. е). РиссЈта согопа^а СогЈа. Да ли је овај паразит распрострт јаче код нас тешко је рећи, јер је до сада нађен свега на три места: нок. ЂојиновиК нашао га је у околини Београда и РанојевиИ око Шапца и Пирота. Он се појављу.је само на овсу и на другим дивљим травама. Разликује се од првих двеју РиссШ-а нарочито по облику телевтоспора, које имају крагку дршку и на равном или мало издубљеном тсмену више првих, српасто савијених или вијугавих израсли, и по томе, што му као посредник служи насдрен (Вћатпиа саШаг1лса) и Кћатпиз Ггап§и1а. Штете и начин сузбијања исте су као и код првих двеју Рисснп-а. ж.) Егузјрће дгатттјз ИС., житна аеаелница. Напада на сва стрна жита, најчешће на пшеницу, а виђа се и на многим другим врсгама трава. Она расте на доњем, приземном лигаћу, и то и на лицу и на наличју. Изузетно од других паразитних гљива, не развија се у унутрашњости, већ на површини листа у облику ситне, густе, беличасте иаучине, састављене из разнолико испреплетаних, разгранатих, вишећеличних хиФа, од којих се по где-где издвајају кратке и дебеле хаусторије, кпје улазе само у епидермске ћелије, са задатком да паразита утврде и да из њих црпу иотребну хиру за њега. Због јаког узимања хране прво страдају епидермске ћелије нападнута листа, а затим и остале иснод њих, тако да најпосле пропадне цео нападнути део или цео лист, нромењујући ири том своју зелену боју прво у жућкасту а доцније у мрку. Размножавање у истој вегстационој периоди врши се искључиво помоћу конидија, које отпочињу да се образују на скоро по извршеној зарази у низовима, једна иза друге, на нарочитим хиринским гранама израслим у вис, у толикој количини, да изгледа као да је дисг носут ненолом, кад оне откинуте падну на њега и кад се поме-