Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

83

ши])ику, и да еиоридије могу само нреко ње да преиосе заразу иоиова на стрна жита. Међутим од како је Р1ошггМ год. 1882. упозорио на своја проматрања, да се ова Риссћпа надази и у таквим пределима, где се шимгаирика никако не налази, и извео .један опит, на основу којег се може закључити, да се зараза може да преноси и неносредно, преко споридија, од тог доба гомилају се све више и више докази за мишљење, да развиће овога паразита није искључиво везано за шимПЈирику, већ да се може развијати и без посредника. непосредним клијањем споридија на жигима, и да није искључена могућност, да му може с.1у;кити као поередник и која друга биљка, ма да ово носледње нијо још ничим поткрепљено. Па и код нас констагована јс ова Рис« С1ша у маеи на више места, у чијим околинама нема шимширике, нпр. у околини Крагујевца и Сталаћа. Да је овај паразит јако распрострт код нас, сведочи то, да је констатован свуда, где су вршена миколошка истраживања: СимиК га је нашао у околини Београда и Врања, РанојевиК у околини Шапца и Пирота, а ја сам га налазио обилато развијена на пшеници, јечму и овсу око Крагујевца и Сталаћа, Ниша и Власине, а још и на ражи око Козника, Јошаничке Бање и Власине. Штети своје хранитељке одузимањем хране из наиаднутих дслова и дезорганизацијом њихових ткива. Такви делови добијају прво наместичаве жуте пеге, ко.је могу доцније обухватити и цео орган, а потом се сасуше нре времена. Последица је, да је принос у плоду далско лошији по каквоћи, него што је случај код здравих јединака. Ова се болест може сузбијати једино марљивим купљењем и спаљивањем свих отпадака од лишћа или сламе, на којима би могле остати телевтоспоре, и уништавањем шимширика, које би сс налазиле у близини стрништа. Тако исто треба да су страншта и њихова најближа околина слободна од пиревине и других трава, на којима се такође Рисснпа §гатпишз може да развија и да образује теловтоспоре. Али кад се има на уму, да се сноридије -и ецидијоспоре лако разносе иомоћу ветра, разумљиво је, да се од оваквих срестава за сузбијање могу да виде само онда новољни резултати, ако се иримењују на свима имањима у једном крају, а не само на једном. То у осталом и јесте једна од најважнијих околности, која чини, да је појединцу тешко изаћи на крај са овим паразитом. ђ). РиссЈта Вићјдо уега №т*ег. Напада свс врсте стрних жита и многе друге траве. Исте је грађе и развија се у главном на исти начин као и Р. ^гатгшшз. Од ње се разликује: пгго су јој уродосноре лоптасте, са пречником око 0,022 мм., што је дршка на телевтоспорама много краћа од њих самих, што су телевтоспоре на темену спљоштене, косо засочене или неправилно, а не нравилно заобљене као код Р. §гат6 *