Prosvetni glasnik
86
ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
да би могло вршити асимилацију С(). 2 и кисеоника. Због тога се иротив ње не нредузимл>у никаква срества ни тамо, где је нољонривреда на највншем ступњу развића. Једино су неке огледне 1[0.1>он|швродне сганице вршиле покушаје у том нравцу купљењем и уништавањем онала лишћа са стрништа, на којем би се доцније могле образовати перитецијо, и нрскањем младих жита нарочитим растворима, али се ноказало, да је разлика у нриносу оних жита. код којих су примоњивана дотична срества и оних, код којих нису, толико незнатна, да се иредузимање бар друге мере у нракси не рентира. Шго се тиче ирве мере, она се и нначе нредузимље на уређеним добрима ради сузбијања Риссше-с дгатппмб. Код нас је нађена до сада на овим местима: СимиК, у околини Сурдулице, РанојсвиК у околнни Београда, а сам је налазио на ишеници, јечму и чекласу око Крагујевца, а на ншеници и овсу око Сталаћа. (Сврншће се)
Поштовани Господине, Познато Вам ,је са коликим се интересовањем у нашем народу иропраћа снака појавз грусова (земљогреса) у напмј отаџбини. А без сумње сте приметили и то, да почевши од великога труса 1893 год., који је потресао целу земљу и нарочито се често и јако обнављао у моравском округу, не прође скоро ни једна година, а да се потреси код нас ма где не јаве; неколико се пута после тога потресала врањска област, затим се поново јављали нотреск у великоморавској долина, па у тимочкој крајинн и овда онда по целој земљп, на у последње време у Рађевини и Јадру итд. Ова учестаност иотреса у нашој земљи налаже нам да обратимо најозбиљннју нажњу на ову врсту природних појава у нас, да их тачно проучимо и утврдимо им узрок и »раву природу њихову. То захтева од нас и српска наука, чију самосталност п на овом пољу научнога рада морамо очувати, јер ће нам иначе, из разлога које Кемо после изнети, земљу у овом погледу проучавати странди, што би значило као да још нисмо у стању иристати уз ошпти културни покрет налега доба; а захтеаа и то, што тек пошто се сазна права природа трусова (земљотреса) у нојединим нашим областима, можемо помпшљати и на практичну страну целог овог питања. Ироучавање трусова (земљотреса) има праве вредности само кад се врпш на широкој основн која обухвата целу земљу, и кад се врши систе матски. А ово је могућно само уз сарадњу интелигентнИх грађапа из свију места у земљи. Овом послу нриступио је Геолошки Завод још 1893. год., објавившн кратка упуства за поднашање извештаја о потресима ко.ји су тада у нашој земљи били, или би се после тога јављали. Многи интелигентни грађани наши из разних места одазвали су се овоме позиву, и слали су својо извештају кад год су у своме месту било сами осетили какав потрес, било да су што о томе од мештапа сазнали. Благодарећи томе, Гсолошки Завод