Prosvetni glasnik

В Е Л Е Ш К К

515

страсним Шоиенхауером. Већи контраст не може се нп замисдиги. Када сам полазио нз бањо Хартман ме је испратио на својим колицима. Када сам му на растанку рекао, да ћу уз пут сврнутп у ово и оно место, Хартман ми је одговорио: „Скитање је радост млинарева". Тпх осам дана, које сам провео са Хартманом, остаће мп у најлепшој успомени. * Дан мира. — Мађарско друштво за пропагацију идеје о светскои миру и њеног остварења обратило се на миннстра просвеге, грофа Апоњија са молбом, да се Један дан у школској години у свима нгкодама у Угарској иосвети ведикој идеји о остварењу светскога мира. Тога дана доти'ши шкодски наставници држалп би иред ученицима предавања, аоја би се односида на рад и решења хашке кон®еренције и изборних судова. За дан светковине мира сиоменуто мађарско друштво иреиоручило је 19. мај по нов. кал., као дан прве хашке конФеренције. Министар Апоњи обећао је, да ће испунити друштвену жељу, јер и он, као врло велики пријатељ идеје о миру, налази, да је врло потребно, да још у детињску и младићску душу треба усадити клицу ове велаке божанствене идеје, према којој само сурова и дивља нрпрода неоплемењеног човека може равнодушна остати. * Универзитетски курсеви у Дубровнику, — Придиком просдаве стогодншњице пропасти дубровачке републике „Бићгоушк" је окренуо мисао о оенивању Феријадних курсева у Дубровнику, чији би задатак био. да у народу шири популарисану науку и депе вештине, задатак, који се пзмеђу свнју соцпјалних, сматра за првн у целом културном свегу. Ти би се курсеви могли држаги о ускршњим или о ведиким Феријама, а трајали би 15 дана. Предавања би држали универзитетски проФесори и остали научењаци и књижевници. Трошкови око излржавања курсева, тако су незнатни, да они ни најмање не би доводили у питање решење овог, тако корисног нитања. Док се не организује друштво, које ће се старати о реализовању ове лепе замисли „Вићгоушк" мисди да га треба да узме у своје руке одбор за прославу стогодишњице. Споменутп лист, којн се по овој стварн обратио на тројицу стручња1га, на Србе: проФесора словенске Филологије у бечком универзитету, д-ра Милана Решетара и проФесора српске књижевности у нашем универзитету, Павда Иоповпћа и на Хрвата, нроФосора загребачког универзитета д-ра Ђуру ЈПурмина, доноси и њихова мишљења, из којих се види, да је предлог о отварању универзитетских курсева већ и због тога уместан и савршеи, што су за наше срнске прилико у оишге ти курсеви од ведике иогребе. Д-р Жалан Решетар овако мисли : „Идеја је врло леча. Код другпх парода опа би била и брзо остварљива. Код нас иде све подако и Ви (уредници „Бивгоушка" сте добро учиниди, што сте за остварење узели у рачун рок од две године. На сваки начин требало би остварење овог предлога узети у обзпр при прослави стогодишњице у 1908. год., у ко.јој би прослави требао учествовати не само Дубровник, него читав српскп и хрватски народ. При том првом покушају видело би се, да ди ова установа може бити сгална, да ли ће наши људи имати за њу смисла. Ако се то покаже, мислим, да је не би требало ограничити на Дубровнпк, него би требало с године на годину мењати место. Тако би у њој учествовали и од ње ималп корнсти сви наши крајеви".