Prosvetni glasnik

26

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Према реФерату г. Драгутиновића Савет је одлучио: да се књига „Дубровачке елегије" ложе употребљавати за иоклањање учоницима виших разреда гимназија и да се може набављати за књижнице средњих школа. IX Прочитан је реФерат г. Милутина К. Драгутиновића, ваиредног члана Савета, о кљп .зи: „Дечји забавник", од Димигрија Ј. Соколоиића, учнтеља, који јо молио за одобрење да се ова књнга можс употробљавати за поклањање ученицима народних школа о годишњим испитима. РеФерат г. Милутина К. Драгутиновића гласи: Г«давном Просветиом Савету Част ми је поднети мишљење о делу: Дечји Забавник, књига за дсцу са сликама, удссио Дим. Ј. СоколовиК, учигсљ " (пздање шталгтарије „Доситије Обрадовић", Београд, 1906. 72 стране текста, 7 страна имена претплатника, 5 слика; 8°; цена 60 пара). Нисам имао п;шлике све до сада проучити коју од садашњих књига за децу. Менн су оетале још од раае младости у најлепшој усиомени оне дивне кн.ижице чтса-Јовипе и чика-Сгевине, у којима су састави тако одобранп и тако нримамљивп, које и иојеЈ,иностима и целином показују да су их диеалп даровити, савесни н спремни књижевници. Цо књпзи Дечји забивник видим да наша савремена дечија књижевност не стоји на старој висини нарочито да се у њој не ради ни мало оригинално. Нп по једном чланку ие може се видети да је то оригиналан рад (или бар вешта комиилација) састављача те књиге, него је цело градиво напабирчено из неких неозначених извора, вал.ада из дечијих лпстова, из дела паших несника и књп жевника, из неких читанака српских и стЈ аних... и ко би знао набројатп где и како налазе и узимају саставе за своје дечје књиге, многобројнп, звани и незваии, састављачи њихови! Оии као да не пазе толико на садржнну књиге, колико на сиољашњост, на штампарску израду п слике. Имеиа иретплатника показују, да је иисцима црођа књиге једиа од највећих брига Сматрао сам за дужност изноти ово неколико наиомена, да бих и ја утврдио позпату чињеницу: опадање наше дечје књижевности. Навикиути на овакав иовршан рад, ми сада и не тражимо опаиве књиге какве су иекада писалн чпка Јова п чика Сгева: не тражимо, јер нема никога ко би нам их могао дати. За невољу задовољавамо ео поле пажљивије састевљеним (да не речем скрпљеним) књнгама, преиоручујемо их, деца их купују и читају ; а колпгеа је стварна корисг од овакога рада не знају ни сами писци, нити о томе мпого размишљају (иначе бп боље радили). После овога увода, који је и сувише личан, а доста и иростран прелозим на приказивање Дсчијсг забавника с напоменом да се све тпто је мало пре речено у онште може у главном нренети и на ову књпгу. II њена садржина састављена је из разних неозначених извора. Нп њен састављач није израдпо -нпјодан орпгиналан састав. Смаграм као особито слабу страну ове дечије књиге, што су при њепом састављању народни предмети сасвим потиснути и занемаренп: нема нн једнога чланка који би говорио о срнском народу у ирошлостп и садашњости, нитн о сриским земљама. Али и поред свих овпх недостатака књига Дечији забовник нма до брих страна, и то у досга знатном броју. Ова је књига заиста забавпик,