Prosvetni glasnik

ГАДН.А ГЛАВИОГ ИГОСВЕТЦОГ САВЕТА

27

мала збирка састава, који су занимљиви, разноврсни, доста иоучни и лри-лично одабрани. Нарочито је за похваАу, што сви чланди утичу морално : у њима се истичу иа углед поштење, човечносг и све врлипе, лепо понашање и лепи обичаји. Неколико погодних чланака имају за циљ будити љубав према природи, намера особито добра због неразвијепости тога осећања код наше омладине. Други чланци (Сипајска гора, Жпвот у жарким земљама, Јадни људи...) говоре о далеким земљама. и тиме код омладине гаире знање о свету. ТаквшЈ радом у овој књизи је добро заступљена она особипа која је за дечју књигу понајзначајпија, а та је: изазивање воље за чнтањем. Мони се чшш, да се ова књига мора свндети малом читачу всћ од ирве стране и да је он неће лако иустити из руке. Због ових добрих страна књиге г. Д. Соколовића ја миолим да се она може прспоручити за поклањање ученицима основних школа. На завршетку овога приказа дужност мн је изнети једно мишљење, које без сумњс неће бити ново, алн чије остварењо било би ввома корисно, Читајући књигу Дсчији забавник, опазио сам, да је језик, којим су исказани они разноврсни члаици но лепотн врло неједнак, као што су по вредности неједнаки они нзвори из којпх је састављач узимао те чланке. Зато жалим што ми овај рад није дошао па иреглед у рукоиису. Многе омашке у стилу п у језику и многе ненотиуности могле бн се ирправитп, као што би се могао ноправити избор чланака, те би наша дечија књижевност, ако не сада, а оио до годпне, добнла сразмерно ваљану књигу. Да се писцима ових књнгд хита и да они брзо и лако састављају оваке књиге, јасно се види ио томе нгго своје радове штампају с помоћу протнлате, као што је урадио и г. Д. Соколовић у овој нрилици. У опште, ја не разумем, зашто се овакве књиго за децу, кад већ морају проћн кроз Главни просветнн савет, не подносе Миннстарству просвете у руконису. Корист од таквога рада била бп врло велика: у основну школу улазиле би много боље, иотпуније, савршени.је књпге за децу него пгго су ове које хоћемо нећемо нпак морамо препоручити, када пису баш рђаве, а већ. су штампане. Мпслим да би већ једпом требало завестн цраксу: ниједна књпга, намењена ученицнма основиих гакола, не сме се штамиаги, док се рукопис не прегледа у Министарству иросвете. Тако би се поред осталог могла надгледати и штамиарска израда књиге, па и њена цена. 20. маја 1906 год. Београд. Захвалан на иоверењу Мнлутин К. Драгутиновић проФ. реалке у Београду Ирема овоие реФерату Савет је одлучио: да се књига: „Дечји забавник", од Димитрија Ј. Сокодовића, учитеља, може употребљавати за поклањање ученицима и ученидама народних школа о годишњем испиту. Г. Милутину К. Драгугиновићу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је двадесет (20) динара. X Саслушан је усмеин реФерат г. Павла Поповића, редовног чдана Счвета, о књнзи: „Српске народне пееме", прва свеска, коју је п]>н-