Prosvetni glasnik

30

игосветни гллсник

прерадио с руског, препоручн за поклањање ђацима основних и ннжих разреда средњих шкода и да се известан број примерака откупи за тај циљ. Савет је одлучио: да г. Милутин К. Драгутиновић, ванредни члан Савета, ову књигу" прегледа и о њој Савету рез>ерујо. VI Прочитан је реч>ерат г.г. Јов. Радонића, Саве К. Антоновића и Тих. Р. Ђорђевића о књигама: „Историја Српскога Народа. ба ниже разреде средњих школа", I и II књига, од проФ. Миленка Вукићевића, који је молио да се обе ове његове књиге откупе и у другоме издању штампају као државно издање и употребе као уџбеник у нижим разредима средњих шкода. РеФерат г.г. Јов. Радонића, Саве К. Антоновића и Тих. Р. Ђорђовића гласи: Г^лавном Просветном Саввту Господин Иредсвдник Главног Просветног Савета писмом од 18. децембра пр. г. СБр. 161. известио нас јо да нас је Главни Просветни Савет на своме 920. састанку од 14. децембра пр. г. одликовао иоверевем да комисијски прегледамо „Исторпју Српскога Народа за средве школе" од Миленка Вукићевића, књ. I и II, који је молио да се то његове кљиго откуие од стране Министарства Просвете и Црквених Послова и уиотребо у средњим школама као уџбеници. Ми смо поверени нам вреглед извршили и част нам је на постављено питање Главног Просветног Савета одмах одговорити, да је врло незгодно употребити Историју Српскога Народл од М. Вукићевића као школски уџбеник у средњим школама, јер има великих недостатака у погледу научних историјских резултата и у погледу методичном, те је због тога не можемо нп препоручити Главном Просветном Савету за опо за шта јс г. Вукићевпћ молио. Своје мишљење о књигама г. Вукићевића заснпвамо па овим разлозима: У нашој средњој школи одавно се очекује уџбеник за Историју Српскога Народа који би обухватио целокуипу прошлост нашу од најстаријо појаве Српскога Народа па до наших дана са тачним подацима а у прогледном, методичном п згодном облику. Књига иок. II. Крстића давно је већ застарела. Похвални иокушај Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића осгао је недовршеп и ако у методичном погледу не бепге без замерака. Али написати добру и тачпу историју Срба за сад јо још врло тешка ствар. Још нису издати и проучени многи споменици који се на прошлоот Српскога Народа односе, још нисун речишћена лична питања, још пије свршеп ни мнош други нретходни посао од кога зависи тачно, одређено и јасио познавање нашо прошлости, и то чиии тешкоће које збуњују и најбољег писца школског историјског уџбеника. Па при свем том г. Вукићевић се латио посла и написао целокупну Историју Српскога Народа, и са свим је природно да књиге г. В. нису могле бити без замерака које се односе на науку, — ала књиге г. В. имају и таквих мана које су се могле избећи или се бар сад могу избећи, и ми их овдеизносимо .