Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

У заглављу „Срби и Словепи и (I стр. 1.) има грешака. Прадомовииа Словена вао и других нндоевропских народа није Азија већ источна Евроиа^ што је утврђено радовима 0. Зсћгас1ега-а 8ргаћтегд1е1сћипд ип(1 Цг§е8сћ1сћ(;е (Јеиа 1890.) и великии делом ЕеаПехГкоп с1ег тс1о§егтан1зсћеп АИегШгавкииЛе (81гав8ћиг§ 1901). Даље, није угврђено да су се „сви Словени некада" звали Србима, а тек од VI столећа после Христа ночеше их звати „Словеиима" (I, 1.). То су мишљељо заступали Добровски и ШаФарик, али ће по свој прилиди нод Србима Плинијевим и Птолемејевим ваљати разумети претке полапских Словена. Није тачпа ни подела словенских илемеиа (I, 1.). Кад су у западној групи поред Чеха паведени Словаци, онда ни у источној није требало заборавпти Малорусе. Не може се говорити о сеоби Словеиа на Балканском Полуострву у IV веку по Христу. (I, 3.). Говорећи о нпјстаријој словенској образованостп ваљало је да се г. В. боље унозиа са зачецима културе код народа у опгате и са прннципима који у тол пигледу у опште владају. Од тих принцииа према својпм приликама, нису правили одстунака ни Словеии, те им живот и особине не би изгледали онако наивни, како со то г В. чини, нити би Словени изгледали онако идеални, па би и цео тај одељак био краћи, а многе ствари као општи део културе човечанства дошле би пред Општу Историју. Подаци пак о особинама Словена од онда од кад се о њима по изворима зна, показују да Словени нису били ни онако наивии нн тако идеални, већ онакви какви су бпли и други народи њпховога стуиња културе. Оно што се из оиштих зачетака човечанске културе јавља код Словена као чисто њихово још ннје довољно познато ннти одређено, те се у навађању тога треба чувати категоричких тврћења и набрајања лабаво утврђених Факата. Такав је случај нир. са вером словенском и са свим оним што уз њу иде (I, 10—16.), у чему се исиитивачи још мало слажу. С тога би г. В. боље учинио да је те ствари казао што краће и у што оипггијим цргама, јер свако митологнсање и изиођење из растегљиве трпдиције или неодређеннх познијих бележака одводи странпутицн која школи није иотребна. Са мање казивања и са уопнггавањем тих сгвари не би се писцу поткрале грешке које је могао пзбећи и у које би нао сваки који би пошао његовпм трагом. На жалост идеалисање живота старих Словена, прављење смелнх конјектура о виховој култури и стварање читаве божанске системе у њпховој религнји у нас је постао већ обичај, којн мало доприноси суштпни н истини. Поводећи се и сувише за оним што је у традицнјц г. В. је могао учинити п овакву грешку: „Стари су Словепи веровали у нижа божанства река и језера, гора, и облака. Од овпх божанстава најзнатније су виле, змајеви, але и дивови" (I, 12.). Але и дивови су турске речи и дошле су међу Србе тек са Турцима и пренете су на српска празноверна бића са сличним особннама, или су се особнпе српских и турских таквих бнћа слиле у једно и увукле под то речи. Према томе але и дивови из данашње традиције пренео је г. В. у митологију старих Словена, чему нема места. Празник коледа није прасловенски. Назив овога празника тумачи се латннским са1епс1ае, што је ирешло међ Словене. Исто је тако погрешно и категорично тврђење о улози појединих божанстава и бића. Оно што данас живи у традицијн далеко је од првобитности, а првобитност је из извора мало иозната, те треба бнти врло обазрив. То исто вреди и за аривреду (I, 16—18,), о којој се истина више зна, али се могло