Prosvetni glasnik

56

ПРОСВЕТПН ГЛАСНИ1Ј

материјалу што ће га учитељ у пракси скупити и на збору изнсти, да своје погледе оствари у што чему улмогне коитролисати па н усавршити. На тим зборовнма упућиваће школски лекар учитеље псобнто у томе: на што главну пажн.у своју да сврате, како у том онажању да поступају, на који начин да извршавају резултате својих опажања и примењених налога. Главно је у томе, да учитељи буду поучени: како ће распознаватн белести у деде, а тако исто да могу у ове разазнати оне телесне и душевне абнормалносги које већ постоје илн су у зачетку. У тим зборовима имаће школски лекар и прилике и згоде да учитеље поучи о тако званим учитељским бољетицама тј. о оним неманима које учитеља снађу као последица од савесна вршења њихове дужности у школи. Од ових бољегица често патс и страдају не само учитељ него и породица му и школски подмладак, сви недужно, јер се учитељ није умео за времена сачувати, јер и касније себи и њима није знао помоћи, једно што ни сам ни.је свестан своје боље, друго што му је сметала несташица материјална, да се од ње вида смишљено, суставно и за врелена. Од свих учитељских бољетица нека су овде само споменуте: 1) душевна преоптерећеност, 2) живчане болесги, као плод нездрава ваздуха, 3) прерана умореност и изнуреност тела и душе, 4) обољевање појединих чула и органа им; гласа, ока н уха, 5) зараживање кужним бољетицама. * У тим скуаовима и њихову раду требало би да узму учешћа што већа удела родитељи сриског школског подмлатка и наша шира нчродна ингелигенција, која би се ту брже и боље ноучила и упутила него писањем расправа па и читавих књига. Жива реч уз евентуални експерименат и приказ не могу се ту пичим заменити. Ту би се школском лекару хигијеничару и његовим нрвим и на.јглавнијим сатрудницима: срескпм и општниским лекарима, свештеницима и учитељима дала згода, да с уснехом иораде на оснивању подружницо наших витешкпх удружења, те да тиме донринесу физичком и душевном јачању народа и војном днсцинлинисању на[)одно снаге за одбрану и нападај. У свези с ти.м радом требало би прионути и око организовања специ.јалних подружннца за нсгу и чување народна здравља, и особито за подизање и ширење ангиалкохолских удружења особито ових последњих, јер ако икоји народ, оно ми Срби од алкохола љуто н лудо страдавамо, без да ее томе са надлежних стрлна озбиљно и делогворно