Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

жан, наредило је угарско министарство просвете, да се у свакој јавној »пколи барем једаред у години одржи иоучно популарпо предавање о убитачности алкохолизма но васцели народни живот. Да би ова акција имала повољнија успеха тј. да би се олакшао учитељству рад на суз•бијању алкохолизма, закључено је сазвати оншту јавну кшФеренцију антиалкохолнчара, у којој ће се израдити упутства за учигељз у њихову раду против алкохолизма. Још је закључено, да се у ову акцију ловуку и све женске задруге, којима се ту отвара богато поље за рад V општу корист. На ово можемо нашој школској власти и нашим жонскич задругама рећи само толико: идите и раднте исто. * Све ово доказује, да је делокруг школског лекара хнгијеничара -опсежан и теретан, одговорност позива му преголема, а корист од његова рада велезначајна и општа. То потврђује оправданост нашег станигата: да за вршење задатка школског лекара хигијеничара није довољан ни учитељ ни нроФесор антроиологије природних наука ни градујисан доктор нелокупне медецине, него да ту моасе корисно делати и стварно помоћи само теоретски темељно с-премљен а практично и.звежбан и онробан лекар хигијеничар, који ће ствар не само познавати него исту и другима успешно умети саопштити, који мора дакле и педагошки бити дорастао друге поучавати. Само се каже да оваке лекаре хигијеничаре не можемо имати лреко ноћ и без жртава. Но као што због времена за спрему не смемо -еедети скрштених руку, јер тиме нсћемо никад доћи ни до чега, исго тако не смомо бегати ни од жртава. Користи, које ће омладина школска и народ уопште имати од установе школска лекара хигијеничара, кад се иста према смеру својем организује и доследно изведе, претогнуће несравњено материјалне жртве у њену сврху принесене. Још нас мање од смишљена остваривања ове установе може и -сме уздржати то, што иста и по другим земљама није остварена. Јер ако се боље обазремо по свету уверићеме се, да су то махом такове -земље, у којима народи нису своји господари, иего ст-оје под тугорством извесних (боље или логае маскираних) Фактора, који то туторисање негде изводе силом окружне самовласти, а негде опет под разним уставним и самоуправним маскама и личннама. Управници дотичних држава изговарају се обично оскудицом у материјалним средствима, док им та оскудица не смета да на разне непродуктивне сврхе избацују милијуне. У тим је државама народна просвета обично последња пепељуга, којој се тек мрвице добадују. Протнвно томо видимо, да се у државама, где је народ сам ковач своје среће, на просвету и народно здравље, телесно и дугаевно, врло -бодро пази и много троши, јер те државв признају, да у свету вреди