Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

59

и претеже само здрав разум и просвећен народ и да само такав народ има погодбе за опстанак и напредак у садашњици и будућности. Ако у чему онда ми Срби у овом погдеду треба да се угледамо на државе и народе напредне и самосвојне, у којима народ државу и ова народ помаже, диже и јача, а не на оне где народ и држава јодно друго лскоришћуј у за себе. Ми се у томе можемо користити радом и искуством других напредних држава, но то не значи, да морамо слеио за њима, а тек да не бисмо смели поћи и даље, што тим лакше можемо учинити, "ако се у својој кући саберемо око продуктивних и опште корисних културних послова, а баталимо све од чега народ нема користи ни сад ни за •будућност. Данас видимо како н. пр. и таке милитарне државе, као што су Русија, Германија и Аустрија, у којих је милитаризам некаква еамом себи сврха, те као такав гута безбројне милијуне, такођер жртвују за јавну народну хигијену. на и школску поуку у томе. Само што то чине много мање него што би могле, кад би у њих дерни милитаризам остао средство за цељ, а не би био самом себи сврха, а као такав он у њих данас годи само апсолутистичким династичким велеитетима а смета културну развоју држава и њихових народа. Германи су истина увидели да хигијену треба суставно неговати већ од народне основне школе. Али због извитопорона и препотенцирана милитаризма морали су да се задовоље тиме, да места школских лекара повере обичиим лекарима, чија је мнсија према томе стручна лекарско-надзорничка, а не хигијеничарска и учитељека, што без посебне теоретске спреме и праксе не може ни бнти. Позив школског локара пак није у томе, да омладину кад и кад лекарски а површно надзирава и по потреби лечи, већ да сталном и суставном хигијенском ноуком у својим наредбама снречи сваки хигијенеки грех и његове послсдице. У Аустрији, која у овоме, као и ин\,че начросто шангуца за својим учитељима у германску рајху, плагирајући лошо њихове установе, чиме само утирс пута пангерманским прохтевима, ту се задовољавају тиме, да учитељ у школи о поуци из природних наука и о човечију телу по својем знању и незнању уплете извесне хигијенске поуке, што је •свакако крпеж који иигде неће одржати ни унапредити кућу здравља у народна подмкатка и у народа самог. У Француској, ко.ја због Немачке мора да троши на војску камо више него што би хтела, отишли су ииак у питању онште и школске хигијене по могућству даље. Французи су увели хигијенске циклусо за највише разреде народних школа, који се у средњим заводнма проширо и интензивније обраде, али и тамо још није установа школских лекара хигијеничара кроз све школе суставно проведена.