Prosvetni glasnik

ПЛУКЛ 11 ПЛСТЛНЛ

•стлњу дслсви хн*а, који ео при клпјању ссмења отпочињу да развнјају по младој биљци. Ова два Факта служила су нарочито као јака иодлога једном ]«шијем перовању, модиФикованом облику још старијег у постанак гљива самоницањом, по којем код многих биљака хиФе, ■којо производе болеети, постају нз нарочитих ћелија, са нарочитом ћеличном садржином. Ово јс веровање нотпуно оборио с!е Вагу сво.јим миогобројним радовима, којима је доказао, да се биљне болести разЈшјдју само онда, кадиа здраву биљку досиеју органи за размножавање од какве паразичне гљизе, нлп ако јеједан део њезин већ имао у себи хпФе такве гљиве. Од интереса је поменути на овом месту и то, да «0 такво веровање појавило у нашо дане (1904, г.) у новом облику, у облику т. зв, хнпотезе о микоалазми. Шведски ботаничар Еггкззоп заназио је при микроскоиском испитивању иресека од лишћа, на којем еу се доцниЈе развијале Рисиша «1атагит н Р. (Јјззрегза, ма да је унотребио сва среетва за предохрану од зараза, да се у извесним ћелијама, по изгледу потпуно нормалним, налази поред њихове цитоплазме н једара још и нарочита, густа цптоплазма, са онаквим једрима, каква се виђају код гљива, и коју је он због сличности са гљивинском протоплазмом назвао миконлазма. Даља његова иепитивања у овом правцу довела су га до поставке, да се из таке микоплазме мзгу развијати хнФв исто тако, као и из какве споре, и он .је на основу тога засноваохипотезу о микоплазми, но којој биљне болести могу постати из нарочите плазме, микоплазме, која се може налазити по каткад у здравим ћолиЈама иначе здравог еемења или клица. Ио њој се, дакле, не мора јодна б.олест ширити само нреко органа за размножавање, већ се може преносити и помоћу микоплазме, ако се она на досад непознати начин тмеша са протоплазмом појединих ћелија оних биљних делова, који нрезимљују (семе, подземна стабла, ченци н др.), да би се нз ње у идућој вегетационој периоди развила болест, развиле хиФв оиет на непознати начин. Против ове хипотезе устали су многи ботаничари, налазећи да су подаци, које је Епкззоп навео у потврду, највећим делом нетачни, оостали на обманама, да између појединих његових ■запажања нема потребне везе, да би се могла огласити за тачна, и да би најпосле било неразумљиво, да се у једној истој ћелији поред мнкоплазме, протоилазме паразитове, налази и неповређена, здрава протоплазма њезине хранитељке. Даљи радови у овом правцу, стаиљени у изглед и са једне и са друге стране, имаће да нам покажу, у колпко је једно или друго схватање тачно. Чим је хифл какве паразитне гљиве ушла у који део хранитељке, оп се може сматрати као оболео, ма да се нојављују по правилу тек доцније знаци, но којнма се могу болесни деловп голим оком распо-знавати од здравих. Од степена њезине разгранатости у њему зависи у првом реду слабији пли јачи ступањ болести. Главни микроскопски