Prosvetni glasnik

НГОВСКТИП ГЛЛСЈШК

за размножавањс слабе отпорне моћи према сувом и сувише топ.10м или хладном ваздуху. Сочност биљака које се заражују један је од најважнијих услова, јер су све гљиве без нзузетка љубитељи гато већо сочности; отуда се види, да се биљке заражују махом у младости, док су сочпије и док им ћеличне мембране нису јаче задебљале, а да се и друге гљпве појављују махом носло кшггевитих дана. Органи за размножавање какве заразно гљиве, донесени на ма који .начин на какву здраву биљку, отпочињу да се развијају на њој и да је заражују, ако су се само стекли номенути погодпи услови за њихово развиће. Ма да се они могу, у општс узев, да развијају на ма ко.јем делу једне биљке, ипак то најрадије чине на зеленима, у првом реду на лигпћу а затим на стаблу, про.сто зато, игто се ту врши син- «. теза оних јодињења, која су једној гљиви потребна за храну (угљони хидрати и беланчевине у првом реду), и гггто према томе на таквим местима као из прве руке могу доћи најлакше до њих. Другаје околност, која онредељује гљиву на којем ће месту отпочетн да се развија, да је то место изложено што мање непосредном утицају сунчаних зракова, који би је сушили. Кад се обе ове околпости имају на уму, лако је разумети, зашто се па; азитне гљиио најрадије развијају на наличјима Јишћа. Само заражавање врши се у главпоме на овај начин: донесени орган за размножавање отпочиње да клија на биљној покожиди, где се задржао, налазећи ту довољно влаго, јер су код сочних биљака сге ћеличне отгне мање или више влажне. При клијању развија се лостепено у хифу, која тежи да уђе у унутрашњосг хранитељке. То се вршп кроз стоме, као кроз ириродне вратнице, или продором кроз епидермске ћелије. У другом случају продор се прави илп механички, хифином напонском снагом, која може бити гдекад врло вслика, или сс из хифо излучују нарочити Форменти (целулозс), помоћу којих •се врши раствчрање ћеличних опана. Ушав јодиом у унуграпгњост •своје хранитељкс, хиФа се издужујо и разграњава сво впше и вишо по њој, односно у једном њезином делу, тако, да је посло кратког врсмена цела биљка или цели тај део нспреплотан њезини.ч гранама. Даље продирање хиф& и њихових грана кроз унутрашњост хранитељко врши се или кроз интерцелуларије (шупљине и канали измођу ћолија) или кроз саме ћелије; начин продирања у другом случају исти је, као што је био и при стварању продора на епидермскгш ћелијама. Код неких дуговечиих биљака, иарочито дрвећа, могу хифз презимљавати у деловима који остају у животу за време зиие, па со одатло поново ширити идуће године и по младим деловииа, на којима •се болест погдавито и испољава. У оваквим се случајевима не морају такви делови с поља нарочито заражавати. Тако исго не морају се по каткад изнова заражавати ни оне биљке, које су постале од семења . гаражених биљака, јер се у таквом семењу могу налазити у латентном