Prosvetni glasnik
НАУКЛ И КАСТАВЛ
73
узимљу као храну за сс поглавито угљене хидрате и беланчевине а често и растворене анорганске сиде из ћедичних сокова. Узимање хране врши се увек осмотичним иутем. Ну како се већином само мали део од материја, које узимљу, налази у ћелијама хранитељака у раствору, већ су то обично колоидне материје, које тешко или никако не дифундују, да би их хифо могле усисавати, морају их нретходно иомоћу излучених протеолитичних и сахариФицирајућих Фермената да претварају у растворна и лако диФундљива једињења: беланчевине у пептоне, скроб у декстрин, итд. Утврђено је, да су неке од наразитних гљива у стању да изазову по коју од побројаних промена на хранитељкама, а нарочито брже изумирање, и излучивањем нарочитих за биљне ћелије отровних једињења, слично токсинима, помоћу којих многе иатогене бактеријо понајвише шгетно дејствују, али изгледа да такви случајеви нису тако чести. Од таквих једињења најчошћа је п има највећу улогу оксална киселина. Онако исто, као што се код људских и сточних болести ирибегава дечењу болесннка да би се сиасла и осигурала добит од њихова рада друштву, лече се и болести оних биљака, од којих има човек веће користи. Лечење је засновано на прпнципу, да се у оболелу биљку унесе таква материја, која ће на известан начин шкодити гљиви а бити безопасна но самог болесника. Овај начин лечења, и ако млад нрема времену кад се са њим отпочело, дао је код неких биљних болести већ до сада изврсне резултате и нема сумње, да ће се у будућности још више ширнти и усавршавати. Али исто онако, као што је код људских болести мнојо важиије спречити постанак и развитак њихов, тако је исто и код биљака далеко и корисније и лакше радити у првом реду у том нравцу. По себи је јасно, да је за такав рад неонходно нотребно познавати услове, начин постанка и развића које бодести, односно гљиве која је нроизводи. У оба случаја, и к >д лечења и код спречавања да каква бодест не постане, нс постоји код биљних бодести никаква униФормност, тс се с тога не могу ни поставити каква општа правила. 0 томс како се постуна у појсдиним бодестима. које ће бити оцртане у овом раду, бнће речи код њих. Пошто је у довдс реченоме изнесено у кратким потезима у гдавноме све, што је потребно знати у оиште о паразитним гљивама, може се пристуиити описивању појединих бодести. Из огромЕОга, нознатога броја њнхова, као што и сам насдов рада каже, биће оцртане само главније од оних, које избијају на нашим важнијнм кудтурним биљкама, на гдавним врстама жита, воћа, новрћл и варива, и које услед штета, што их човек сноси од њих, треба да познаје не само сваки пољопривредник, већ и онај, којн такве биљке гаји ма и у најмањем обиму.