Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСЈШВ

1 Болести жита. 1. На стрним житима развијају се: а). ЏбШадо Сагђо Ти1. ТЈ. (ке^еНп Ви11.) гар стрних жита. Раете на пшеници, јечиу и овсу, а виђа се ио кадкад и на другим дивљим травама; на ражи га нема. Све дотле, док њим заражено жито не отпочне да класа, пе примећују се на њему никакве промене, по којима би се могло разликовати од здрава, незаражена. Међутим, кад наступи класањо лаво пада у очи болесно стање заражене биљке. Место да се у класу развијају цветови и плод. сви су класци, изузев иојединих делова плева, иретворепи у гомиле црна праха, који.је у почетку слопљен, а доције се распада, опада и ветар га разаејава на све стране. Тај црни прах састпји се пз масе лоптастих конидија са пречником од 0,005 —0,008 т.га., код којих су спољни слојеви ћеличних опона обојени црно једним нарочитим пигментом и због тога конидије изгледају под микроекопом мрко, ма да им је ипачо унутрашњост безбојна. Како су им опне дебеле и протоплазма густа, оне имају карактер тк. зв. трајних саора, тј. не клпјају одмах, већ иосле дужег или краћег времена, по правилу тек поеле прве зиме, ређе још у јесен исте године, а но Хг-еђепУегдег-у не губе моћ .клијања ни после 7 1 /', година, ако су биле само за то време на каквом сувом месту. Према томе, оне нису у стању да р.аспроетиру болест у истој вегетацијоној периоди, у којој су ностале, взћ у којој доцнијој. Кад такве споре, при вргпидби или нначе, дођу у додир са семеном пшенице, јечма или овса, нриљубе се за-њ и доциије, кад сс оно соје, бачсне заједно са њим на влажну зсмљу, отпочињу да клпјају. Из свако споре постаје ирн клијању кратка, проста или граната, безбојна и махом једноћелична хиФа, тк, зв. иромицслија. 1,'о.ја со одиаго мало од ззмље и на свом врху пли на врху граиа одваја мале, јајасге нли елиисоидпе ћелиј.о, саоридије, чпје су опне танке и које могу да клијају одмах. Спорндије развијају при к.пгјању такође кратке хифс као и споре. Ако врх једне такве хпфо допре до проклијала жпта, улазп у њ и заражује га. Према чињеним опитнма улажење у младу биљку бива на корену и стаблу, нарочито на првом чвору, а то с тога, што су на тим деловима покожице најмање кутонизоване и 1Пто због тога дају најмањи отпор. Ако врх хифо нс допре до младе биљке, хиФа јс у стању да образује на исгп начин као и промицелија .другу гсиерацију сиоридија, секундарне споридијо, које су по грађн и осталим особинама као и сиоридијо ирво генерацпје. На исти начин могу иостојати н даље споридијске генерације, трећа, четврта, итд., н то бива сво донде, док земља, услед дубљег залажсња у иролеће и јачег развића тонлоте, нс постане на новршини толико сува, да не доиушта даљо развиће у том правцу. Али и онда, кад је површина звмље н доцннје влажна и кад се споридије могу и на даље развијатн,