Prosvetni glasnik

98

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нежног детињског света. Деда су људи будућности, она представљају привлачност и драж започете драме, чији свршетак још не знамо. 1 Велика је заслуга Русовљева, што је одвео људе да седну с поштовањем покрај ногу дечјих, да ту посматрају и уче. Проучавање детињског доба потиче још из педагошких или практичних разлога, из осећања да се у настави и васпитању доскора није довољно поклањала пажња дечјим особеностима. Још Русо је болло узвикнуо, да ми довољно не нознајемо деду. Досадашња школа и настава рачунала је са неком средњом, просечном, нормалном душом. Ово шематичко ноступање са децом боше последица шематичке психологије, која је пре сто година владада у философији. 2 Философ Кант, који је и педагогици завештао многе корисне мисли, гледао је н.пр. на душу као на нешто готово још од рођења. Отуда проистицаше тобожња једнакосг свих васпитатника. Оснивач научне педагогике, Хербарт, учинио је корак унапред, тежећи за емиириском психологијом, радећи да је постави на темељ искуства; он је поклонио пажњу и индивидуалнпј психологији, али му је, према ондашњем стању науке, још подаље био појам генетично психологије, која иде затим, да поима постајање душевног живота (психологије), са свим његовим телесним и .материјалним погодбама и разликама. Мада је Хербартова педагошка школа радила још неко време са нросочном душом, ипак јој ваља признати заслугу: да је баш у оквиру ове школе највише урађено, наиме у Немачкој, на унанрсђењу психологије детињства, иа научном истраживању дечијег душевног живота. Сам Хербарт достаје полагао на дечије испитивање. Из његове је школе нпр. Цилер, који је дао нрви подстицај да се о ученицима граде индивидуалне листе и индивидуалне слике, па Штримпел (81гитре11), који је издао спис о различности дечије природе, на Хартман са својим анализама детињег круга мисли, као природном основицом прве школске наставе. Ирви нокушаји испитавања дечје душе допиру до иоловине 18. столећа. То беше проФ. Тидоман, који је водио белешке о развитку свога сина па их је објавио у „Хесенским прилознма науци и уметности" и год. 1787 (Оћег <Ие Еп1\\1ск1ип§ (1ег 8ее1епШп§кеК;еп ће! Кт<1егп). Ово је делце управо понова нронађено, кад је 1863 г. преведено на Француски и кад га је 1881 г. Бернар 11ере (Регег) објавио ширим круговима (ТШегп ТЈеЛетаип с1 1а 8С1епсе с1е Геп1'ап1). Из год 1856. имамо да забеложимо као значајну појаву делце немачког лекара и потоњег проФесора Сигисмунда „Детеисвет" (,Ктс1 ип<1 \Уе11"). Ово беху белешке Сигисмундове о развитку његовога сина. На једном месту вели он: „Ми знамо кад ноједине биљке цветају и доносе плод, кад се ми-

1 Сотрауге-Шег, нав. д. стр. 4. - Тгирег. у КтДег&Шег за 1904. г. си.