Prosvetni glasnik

НАГКА П ПАОТАВА

99

таре, путују и свијају гнезда тице, колико је владала ова мли она мисирска владалачка иородида, а наше соиствено развиће познајемо тако мало". 1 Овај лекар може се сматрати као први оснивач првог друштва за проучавање деде. 2 Ну и његов рад остаје неопажен за неких тридесет додина. И велики природњак Чарлс Дарвин градио је још 1844. год. забелешке о развићу свога сина (ВоЛЛу), али их је објавио тек 1877 год. као додатак своме делу „Израз душевних покрета у људи и животиња". Започети посао продужио је са већим успехом јенски фивиолог Прајер. Г. 1882. издаде он своје дело, „Душа детиња" („Б1е 8ее1е с!ез Кт<1ез к ), које садржаваше посматрања и огледе о развићу његова сина Аксла. Овим делом положио је Прајер темељ детињој психологији у Немачкој. Ероз три године узастопце Прајер је непрекидно посматрао своје дете трипут дневно, свако јутро, подне и вече, да би разрешио јероглиФе душе детиње. Ово дело прокрчило је иут истраживању о деци и у иностранству, нарочито у Америци, где су са највећом ревношћу прихваћена његова пспитивања, која су поникла из његова програма: „Ко хоће да ослушне постанак човечије душе, тај треба пре свега дечију душу да учини предметом методског исиитивања". 3 Велика је заслуга Прајерова и у томе, што је показао, поред Кусмаула и Бинеа (Вте1), да се можемо при проучавању деце послужити и експериментом, тј. посматрањем, које је спојено са намерним утицањем посматрача на ток иојава. Тако напр. да би дознао к ч ад дете научи да прати очима кретање светлости, он је од нрвог дана показивао своме детету светлост свеће, коју је нокретао час тамо час амо. Тек 23. дана дете је било кадро да прати ногледом кретање свеће, у даљини од једног метра, у десно и лево, као и навише, кад је кретање било умерено. 4 Да би дознао напр. којим редом постају опажаји разних боја, он је своме детету ноказивао различите боје, па је тражио да их оно именује. Тако је дошао до закључка да дете најпре примети жуту боју. Бинеови усавршени огледи доказаше пак то исто за црвену боју. На основу Ирајерова рада почели су у Сев. Америци ревносно да негују ову грану психолошке науке. То је био ноглавито проФ. Стенли Хол (81ан1еу Но11), садашњи нредседник Клерк-универзитета и проФ. психологије и педагогикенатоме универзитету. Он је својим предавањем и часописом (Тће Рес1а§о§1са1 бетшагу), кађ и својом лабораторијом на Клерк-универзитету изазвао силно одушевљење, тако да је проучавање деце (с1и]<1 §4и<1у) постало можда с оне стране океана. Тамо

1 В1Мш4ћек раЈа§о®. К1а88Јкег, ВегЉок! З^зпшшГз. Аи8»е\у. УећпЛеи, 2ап#еп8а1га, 1900. р. 47. 1 Кт<1ег&ћ1ег, X. 1904. 2. св. 3 Л\'. Ргеуег, Хакигтвзепзсћ. Тћа^аасћеп и Ргоћ1ете, р. 202. 4 ЛУ. Ргеуег, 01е 8ее1е с1. ШпЛез. 1882. р. 31.