Prosvetni glasnik

400

просветни гласник

Тасја Банковспаја. Има јој 8 година. Из Виљна је. Водњикав мозак, има врло велику главу, не иде. Особито мила девојчица. Отац јој је, који је био чиновник, умро, не дослуживши до пензије и оставио жени само дугове. Мајка јој је у последњем степену туберкулозе. Само има једну мисао—да за живота склони куд својо петоро деце сирочади. Сања и Њина Арсепеве. Оној је 9, а овој 13 година. Идиотке и сакате. Отац им је свештеник из Акмоллнске области у средње-азиско.ј Русији и удовац, заузет многим пастирским дужностима, не може пружиги никакву негу својој несрећној деци. Клавдија Мисловскаја. Има јој 1 година и 7 месеци. Сироче. Рођена без руку. Иван Иванов. Има му 13 година. Две године био је обдан у скдоништу, сад примљен за сталног васпитаника. Дошао ш народне школе као неаодобан за учење. (Јироче. Подметнуто дете. Јев Миљер. Има му 9 година. Чиновнички син. Потаун идиот, слабупав, болегиљш. И;: Новгорода. Нађа Пааа. Има јој 13 година. Идттка, Отац племић (дворанинг.) самоубица. Породицу оставио у најцрњој невољи. Ваља Орлова. Нма 14 година. Страда од јаких и честих наиада и идиотка. Тања Ремизова. Има јој 6 година. Немирна идиотка. Примљена проко реда. Сироче без оца и матере. Ннко је иије могао, а ни хтео држати као немирну идиотку, која потребује најбадрији надзор и негуПатагиа Назарова. Пма јој девет година. Примљена прекоредно. Идиотка и ааралитична. Мајка јој је умрла у болници, а бол.есно дете остало је само без крова и комадића хлеба. У извегатају Братства у име Царице Небесне за 1902. годину, одакле су узети горњи подаци, одмах после њих вели се: „Дуги низ јада и чемера тешко .је читати, а још теже видети ту децу. Па ипак, они су бар збринуги, они су још срећни, још како срећни, за њих се неко брине. Нажалост, Вратство Је могло примити само оне, који су се пријавили 1897 и 1898. и до марта 1899. године, а сви остали, њих је више од 300, чекају на ред. Нова је кућа већ препуна, у нашем Филијалу у Курску такође нема више места. Значи, бедној деци-мученицима не остаје ништа друго, до чекати и то без икакве помоћи, четири или пет година, док се не приме у склониште! Неке од њих држе привезане, као дивље животиње, бију и задиркују. А колико ли је тек тих паћеника по забаченим крајевима, одаљеним селима, о којима се нико нема ни побринути! 1

1 ОтчетЂ Братства во и>м Царидн Небеснои за 1902. годђ . 3-1 годх суадествовата Братства. ПетрогЈад 1903. 8-а 56 с.