Prosvetni glasnik

18*

НАУКА И НАСТАВА

253

женска друштиа Европе и Америке. Тај интернационалан савез држи сваке пете године своје интернационалне скупштине и на њима решава текућа питања. И српска женска друштва образовала су савез да као такав ступи у интернационални савез. 1 2. У Србији. Налазећи се на средокраћи између истока и запада, наш је положај одиста веома тежак. И у средњем веку, као и сада нисмо никако у могЈћности да се самостално и поступно развијамо, каоштоје то срећа доделида многим другим народима, но морамо под утицајем час ове, час оне струје, да убрзавамо своје развиће. Тако нам је у свима другим покретима, па тако је и у женском покрету. До пре 2—3 деценијума више од половине српскога племена налазило се под ропством турским, један добардео.још робује, а тамо царује, у Европи још веома давно преживели облик, иолигамија. Истина, Срби као Хришћани остали су верни својој религији и нису се саблазили, нити изменили брачни облик живота, али тек важно је овде истаћи, да се до пре неколико деценијума наше племе налазило под овнм утицајем. Докле је то тако на нашој јужној граници, дотле на северној граници имамо државу, у којој такође има неколико милијуна Срба, где је уведен цивилни брак. Овај облик брачнога живота, ма колико имао разлога за увођење у земљама католичким, где црква никако није хтела да изиђе на сусрет новим потребама жнвота, ипак се сматра из логора еманципације жена, као прва етапа за увођење слободних односа полова. Уосталом и склапање и раздвајање бракова тамо иде тако лако и са таком брзином, да брак збиља и нема неке чврсте подлоге за своје развијање, већ је остављен тренутним располажењима брачника. Уосталом и сами поборници цивилнога брака не крију да цивилни брак има грађанске вредности пред законом: о наследству, издржавању удове и деце итд. његова религиозна и идеална вредностје сведена готово на најмању меру. Додајте сад томе и оне идеје које напред изложисмо и онда ћете имати целокупну слику утицаја, који нам долази са севера иод именом културе и цивилизације. Овако разноврсно укрштање најдијаметралнијих утицаја довело би у забуну и много старије народе, нарочито при садашњим културним приликама, а то ли наш, млади српски народ, који правно иступа на светску позорницу живота од пре неколико деценујума; и то не сав већ само једном четвртином, своје нације, иошто се друге три четвртине налазе још неослобођене. Оно што једном народу даје отпорне моћи у оваким приликама, то су израђене и утврђене традиције за све слојеве друштва. А где су оне ? Немамо их, ми смо на путу стварања,

1 Домаћпца, 1906 год. св. за децембар стр. 355.