Prosvetni glasnik

714

ИРОСВВТНН Г.1АСНИК

се губидо потребно јединство при одени разних кандидата. — У оваквоме стаау не треба и даље држати наше про#есорске испите. За један озбиљан државни испит мора се кандидатима унапред казати шта се од њих тражи, а то ће им се казати детаљно разрађеним програмима за сваку науку носебице. — Време од месец дана довољно је, да свп потребни програми буду у рукама г. министра просвете, да се проуче, и по том да се публикују. Законом о проФесорским иснитима ирописано је, да сваки кандидат, у року од три месеца, изради један домаћи састав, који се сматра као део стручног испита. Домаћи састав је, дакле, један писмени испит с дужим роком, и са релативно слободним избором теме. Овим радом кандидат има да покаже да се уме наћи у научној или литерарној (чл. 121 обради неког питања, ноказавпи при том како влада страном и домаћом литературом. — Пре свега, држим да није онравдано одредити свима кандидатима, који имају да обрађују теме из тако разноврсних наука, исти рок од три месеца. У осталом, овог се прописа у пракси већ одавно нико не држи. Кандидати, у ствари, раде на домаћој теми произвољан број месеци. Сваки се претходно обавести код дотичног чл.ана комисије о теми свога домаћег састава, ради на истоме дуже време, и кад већ буде готов, или скоро готов, са својим радом, онда се на основу чл. 119. закона јавља председнику исиитне комисије, и тражи одобрење да може радити домаћи састав под извеспим називом. Иредседник се обраћа стручном наставнику за мишљење, али пошто је ово већ раније дато кандидату, одговор ће гласити да кандидат може радити изабрату тему. — С тога сам мишљења, да кандидатима ваља оставити како сл.ободан избор тема, тако и релативно неограничено време за обраду истих. Јер, заиста, има питања за чију би обраду тромесечни рок био сувише кратак. а сем тога, овакав рок, и ако у ствари иривидан, служи у неку руку као ол.акшавна околност при оцени теме. Најзад, нашто држати и даље један законски пропис, ко.ји је пракса осудила и обишла Други део проФееорског испита је оншти испит, на коме кандидати подажу: ерпски језик с књижевношћу и с историјом српском, практичну философију (исихологију, л.огику, методику и недагогику), школску администрацију и немачки или Француски језик. Запазио сам, да овај испит полажу добро само они кандидати, на жалост доста ретки, који врло добро полажу и остаде делове испита. Већина, пак, долази врло слабо спремна на овај испит, сматра га као некакав намет који ваља претходно скинути с врата, да би се после тога имало више времена за интензивније предиснитно прочитавање предмета из стручног испита. — Многи кандидати, или тачније рећи, већина, нровуку се кроз ова друга врата која воде ка стручном испиту. Закон томе није крив, јер он и овај испит сматра као елиминаторан, али чланови комисије налазе вазда разлога да се задовоље и слабијом спремом каиди/^ата. Да општи испит не би и даље представљао скоро стално отворена врата, већ врата која се могу затворити нред кандидатом без обзира на његову јаку стручну спрему, мишљења сам, да ваља прописати врло детаљне програме за српски језик, књижевност и српску историју, за ФилосоФСке науке и за школску администрацију. Тада ће кандидати знати до детаља, шта им ваља снремити за ова.ј исиит. Сем