Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

НАУКА И ХИПОТЕЗЕ у погледу н А природу Прикав Јов. Бадемлијића. (Свршетак) Б. Теорије нови.је физике I. Значај физичких теорија. — Неуки људи не могу дако да схвате продазност оних лногих научних теорија; стога видимо, како се често пута томе запрепашћено чуде. Након напредовања у некол.ико пуних година, они обично виде, како се те теорије једна за другом напуштају, одбацују — управо виде, како се рушевине на рушевинама гомилају; виде унапред, да теорије које су данас у моди, бивају у кратко време заборављене, па потад граде отуда закључак, да су те теорије апсол.утно незначајне иди штуре. Они то називају фалисманом науке. Њихова је скеитика, веди Ротсаге, необично површна; они никад ае воде рачуна о диљу и удози, које треба да имају научне теорије, — инако би моради схватити, да још и рушевине могу бити ма чему корисне. Ниједна теорија не нзгледаше утврђенија од оне Ггебпе1-ове, по којој се светдост прииисивада етарскоме тадасању. Њој је, одиста, у новије време претпостављена Мах^еП-ова теорија. Је ли тиме речено или смемо л.и рећи, да је Ггезпе1-ова теорија била некорисна науци? Не, Јер ГгевпеЈ-ов циљ није био, да истражује: да ли одиста има неког етара и да ли он у истини постоји, да ли се његови атоми одиста крећу — управљено овом иди оном смеру; његов је главни циљ био •— да предвиди онтичке појаве. То допушта Ггезае1-ова теорија и данас, као што је чинила и пре Мах^еН-а. ДиФеренцијалне су једиачине свакад исправне; оне се