Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

793

Све ово изгледа да показује: да нема никакве комиликоване структуре ћелија у кдидама, из које пронзлазе оне ниже Форме, већ да су њихове разнолике ФОрме просто само реакдија између нарочите врсте протоплазме и физичких енага: светдости, топлоте, додира и хемијског дејства, које извршују Формисање на ова,ј иачин. Заиста прекрасно поље за научно истраживање, које би многол могло бити довољно за цео његов живот. Адн иије за дух, који тежи новинама. Ново је време почело да креће и оне области хемије, у којима .је наступио застој. ИроФ. Ђилхелм Оствалд из Л.ајпдига у друштву са ван'т Хоф-ом (уаиЧ НоИ') покрену. 1887 године „Часопис за Физикадну хемију". Још је много раније проФесора Оствалда привукао био проблем хемијског сродства, који је веома снажно утицао на сву Француску хемију од Бертоле- а (ВегЉоНе!) до Вертло- а (Вег1ће1о1). Ван'т Хоф и Аеснијус штампаше у првим свескама иовог часописа приказе, који постадоше основица једне нове науке, чија тежња беше да све хемијске процесе сведе на Физикалне принципе. Те идеје, које Оствалд и његова школа на чудноват начин ставише у систем и нроширнше у свим правцима, популарисаше их помоћу истински узоритих уџбеника, те идеје изазваше велики број нових научних испитивања, ну која предазе обим ове књпге, а, као што је утврдио Пфефер, стоје у т.есној свези са најинтимнијим процесима у свету живих бића. Она приковаше нажњу мдађих испитивалаца, а понајвише д-р Л.еба. Многи су се његови огледи тицади утидаја различитих хемијских надражаја Нове теорије, које су поделиле хемичаре у непријатељске таборе,. изгдеда да биодогији нису донеле никаквог новог оружја. Једног дана иредузе д-р Л.еб решавање проблема о ритмичким контракцијама медуза, омиљеног нроблема Романовог (Котапез), одличног Дарвиновог следбеника. Кад је тој животињи одсечена горња страна, нреетале су контракције. Д-р Леб потопи једну обезгдављену животињу у обичан раствор соли, и покрети су одмах наново отпочели. Комадић калијума иди калцијума онет ју је повратио у стање мира. Кад је ово тачно код једне медузе, можда ће тако бити и код ритмичког куцања срца. И у ствари нађе д-р Леб да је баш тако Одсечено је срце могдо некодико сати да куца, па онет да стане, и опет да отпочне куцати, на и темпо се могао убрзати иди успорити, и то само постепеним мењањем хемијског карактера раствора у ком се надазило. На исти се начин могао један обичан мишић, нпр. од жабљег бута, довести да куца ритмички. Заиста је ово бдизу ономе: „нграти се животом". Кад човек чита целокупну дитературу о свим овим днвотним истраживањима, чини му се, као да су се обистинили Фаустови снови. Кад Је могао.бити Њутн онако потресен пре доказа о правилности једне математичке Формуле, чије је потпуно доказивање