Prosvetni glasnik

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

који су у ночстку оспоравани, п.ч и исмејавани, постпгли и многи научари у другим земљама. Према томе се више не може сумаати, да је вештачка партеногенеза — то је технички израз овог нроцеса једна утврђена чињенпда. Строго узевши, неопдођено се јаје не може ни сматрати за ч;иву материју, чија је најважиија карактеристика растење. Ово једругим, речима органски иродукт сличан шећеру, штирку или масти, који се на хемијском путу може до извесног стенена и вештачки развити. Дакле приближује се остварењу сна Бертдо-а, Клод Бернар-а и многнх других — произвести жнвот у лабараторијуму — и свакојако је једно од најважнијих открића у историји физиологијс. Дубље проучавање свих ових новнх и нечувених реакција срда, које се може мајушном количином ове или оне соли нокренути или уставити у рлду, мишића, који се може покренути да куца као и срце, .јајета, које се хемијским средствима може оживети — открива ону општу везу, која изгледа да обухвата све ове нојаве. Јгдна од загонетака, које су сусротале старије хемичаре — оне од нре иола стодећа — беше она чудновата чнњеница, што атоми при сиајању с другим имађаху тако рећи само једну руку за закачивање, понекад и две, три, четири а понеки и нет. Тако нпр. кад сагорева дрво идп угаљ онда четвороруки атом угљеников може да шчепа п држи два дворука атома кисеоникова; док у молекиду обичне воде сваки дворуки кисеоников атом држи два Једнорука водоникова атома, итд, Хемичари, који као год и стари алхемичари врдо радо 5110требљавају звучна пмена, назнвају ову особину валенцијом иди вредношИу атома. Фараде је давно опазио, да је свака ваденција, свака „рука", у стању да повуче са собом извесну кодичину електрицитета, чијн .је капацитет тачно одређен. Ови наелектрисани атоми ннсу сви једнакп. Дворуки атоми имају и двоструки едектрични напон, троруки трострук. Ако је, као што изгдеда даје у овом случају, тако звана „љубав и мржња" хемиских „аФинитета" само име за утицај овога едектричног напона, онда ће хемија ностати, као и светдост, саставни део широке обдасти електрицитета. Последњи рад д-р Леба много је учинио да се овај утисак појача. Он је нпр. нашао да раствор чисте кујнске соди не одржава срце иди мишнћ једне медузе у раду. МаЈушна кодичина кадцијума даје новољан резудтат, а већа дејствује као отров. Неки се од јона понашају као отрови, а неки као противотрови. Кад би се ноказадо да ово важи за све отрове, онда би њихов утицај зависио од позитивног илн негативног електрицитета, којим су наелектрисани. II ако се ово еамо сдути, оиет изгдеда да оно много обећава.