Prosvetni glasnik
НЛУКА И НАСТАВА
43
вади, пошто су од незнатне вредности као и у другим струкама и разредима. Механичко учење модитава и других садржина на црквено-словенском језику нема васпитне вредности. Зато градиво те врсте треба изоставити; но ако се из буди којих обзира мора учити, треба свести на најиотребнију меру. Данашњи ирограм за редигијску наставу не може задовољити педагошке захтево: градиво није изабрано правилно, материјала има много као и у другим предметима, и онда није ни чудо што се редигијска настава код нас састоји, у већини случајева, само у препричавању из уџбеника. Једна особеност Хербартовог иравца је идеја о концентрацији у настави и њено иравилно извођење. Концентрација захтева да све градиво наставног плана чиниједноставну масу представа, међусобом тесно испреплетане и повезане по својој унутрашњој вези. У тој маси средиште чине представе с религијско-моралном садржином. Све остало градиво треба да се доведе у везу са тим средишним представама. Сам дух васпитаников ради у том правцу концентрације: удружује оно што је одво.јено једно од другог; али се не сме само њему то оставити, већ га у томе мора помагати и настава. Ова радљивост концентрације у настави налази свога места на трећем Формалном ступњу, где се познати догађај или личност из науке хришћанске могу поредити са сличним догађајима или личностима из историје, или са догађајима из читанке на часу српског језика, да би се из њих извукло једно морално правило; на часу црквеног певања могу се ученици подсетити на тренутке из библије, кад су људи осећали потребу да на исти или сличан начин песмом хвале и славе Бога, или на празник о коме се та песма пева; у цртању, поред тога што се узима по који објекат из науке хришћанске, па се црта, моћи ће се у разговору о употреби једног предмета поменути и његово символичко значење у верским обредима ранијег и садашњег доба; у краснопису могу се узети за писање библијске изреке и морална правила добивена и научена на часу науке хришћанске; у српском језику могу се писмено исказивати нознати библијски догађаји, или се из тога градива могу развиЈати омањи састави за проучавање граматичких правида; у рачуници се може израчунавати време од познатих догађаја и др. Свуда треба да је ова концентрација природна идака; где није могућно, не треба је сидом ни стварати. Ова је идеја основана на психодошком принципу, да оно што је више свезано у свести, остаје дуже и трајашније у духу васпитаникову.
\