Prosvetni glasnik

114

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Као што се види Јум, да би доказао немогућност преста.ве празнога у свести, чини апсолутно немогуће претпоставке. Али не само то. Његове претпоставке, могдо би се рећи, сдажу се нотиуно са оним што противник идентиФикације нростора и материје, тврди. Да би се утврдило да у свести нема празног простора, онда за то нису нотребне никакве теорије нити какви нарочити логички аргументи, већ има иросто да.се констатује као што је то већ Јум и учинио у првом деду свога издагања, да тако нечега у иманентној реалности нема и ништа више. Јум пак, допуштајући могућност „иреадне дистанције" да би доказао немогућност преставе празнога у свести, управо признаје оно што противник хоће т.ј . празан нростор. Дакле Јумова теорија баш и да је тачна, сувишна је. Ове се замерке морају отклонити на сасвим други начин. Истина је да Јум, као и што сам каже, води рачуна само о имаиентној реалности, али ми онет понављамо, и ако нам трансцендентна реалност није непосредно дата, ипак то не значи да ми о н>ој не можемо нигата да одлучујемо, а .још мање смемо да чинимо противречне и немогућне претпоставке о њој, као што је то Јум очевидно урадио тврдећи могућност „иреадне дистанције." Истина је, као што сам Јум тврди, да Факат дискусије о празном простору не одлучује ништа о могућноси реалне егзистенције саме преставе празнога. Са преставом празнога стоји ствар као н са иојмом апсодутног ништа. Као што ми из искуства добијамо само свести о релативном ништа т. ј. о осуству нечега на једном одређеном месту, исто тако ми у искуству имамо само релативно нразно, а никако и апсолутно празно. Ми само знамо да се извесно место може да испразни од његовог одређеног материјала и у том случају називамо то место празним, не водећи ири том рачуна о томе да ли је на место уклоњене материје дошла друга. Међутим строго узев једно се место никад не може да испразни. Кад ја н.пр. уклоним књигу са стола онда то место није и у ствари остало прозно, већ су на место књиге дошле друге светлосне сензације. Према томе Јум има право у толлко, у колико тврди да људи често доносе судове о нечему, а при том се при суђењу служе сасвим другим појмовима. Међутим он нема право кад мисли да људи који говоре о празном простору мисле у ствари на неку „имагинарну дистанцију". Таква дистанција у Јумовом смислу апсолутно је немогућа. Истина је пак при томе, да људи, говорећи о празном простору, у ствари мисде на релативно празан простор. Дакле и у овом случају Јумово је тврђење тачно и ако су његови аргументи неумесни. Другу замерку Јум такође еије отклонио. Међутим ако заиста претпоставимо да се из једне собе уништи сваки материјал, али сваки у апсолутном смислу, онда се мора признати да метаФизичари