Prosvetni glasnik

наука и настава

119

осетио како се љуљају бесконачне куде инфиннтизма, он је на мах увидео како је трошан материјал од кога су оне сазидане. И ма каким се теоријама он тешио, у дупш је осећао неизбежни крах инФинитизма. Лли док стаае ствари остаје исто како за наивни Финитизам тако и за екстремни инФинитизам, дотле сгвари сасвим други изгдед добијају са гдедишта двоФормног Финитизма. Ми смо показали и у кратко извели како се решава проблем екстензије кад се реални односи сведу на посдедље елементе, остаје нам да то исто учинимо и са ироблемом кретања. Елементи односа и елементи садржаја разликују се на првом месту квалитативно: елементи садржаја су просте, недељиве и пасивне реалне тачке, док су елементи односа прости и недељиви акти. Сличност је, као што се види, аихова у томе што су и једни и други прости. Ади још нешто: елементи односа усдовљавају елементе садржаја у њихово.ј реалној егзистенцији и у њиховом одређеном положају једног према другоме. Према томе јасно је да ће променама у реалним односима одговарати промене у реад^им садржајима. Дакде у том су случају промене иоложаја у реалном садржају не само могуће, већ су оне нужне као посдедица промена у елементима односа." Важно је напоменути да се са овог гдедишта исто тако лако решава и проблем брзине кретања. Као што смо раније напоменуди кретање не само што је усдовљено миром у просторном, већ је исто тако оно њиме условљено и у временом смислу тј. не само што при кретању једне тачке морају околне да мирују, већ и сваком моменту кретања тачке мора да предходи моменат њеног мировања у предходећем просторном месту. Реална тачка има да се сматра као просторна само донде док мирује; у моменту саме промене она је тако рећи ван простора. Да не би ово тврђење изгдедало чудно ми уиозоравамо на раније изведену истину, на име на истину да празног простора нема и да простор значи само ијединоредни однос симултано датих објеката. Према томе кад кажемо да ]е реална тачка ван простора то има да значи само и једино да она није у првобитном ноложају мира; то и само то значи горе наведена мисао. Па кад је тако, кад сваком моменту промене места једне покретне реадне тачке предходи у времену моменат мировања, онда је очевидно, да само то мировање реадне тачке у односу на моментални акт промене може више иди мање да траје исто онако као што ванвремена Факта свести могу у односу на моменталну промену више иди мање да остану у свести непроменљиви. Као што Је дакде ванвременост

24 Види о томе »Рпгшр. <1ег Ме1арћуа1к <! , уоп Бг Вгап. Ре4гошеУ1С8; (Шиез КарНе].: ХЈћег сНе Велуе^ип^.