Prosvetni glasnik

122

ПРОСВЕТНИ глдсник

љаца II групе, која су раније 1пкеу и други мађарски геодози у 40диии Черие, Жида и Латориде тумачили као обичне наборне раселине. И посматрајући део терен са ове тачке гледишта, долази писац до закључка: да ову општу појаву у југозападним Карпатима није могућно никако друкчије објаснити до ведиким шаријажем једне првобитно једноставне и потом ерозијом раздељене пдоче од кристадастих шкриљаца I групе и нормадног Мезозојика, преко више иди мање метаморфисанога Мезозојика који иокрива гранит и кристадасте шриљде II групе. На посдетку, у трећем саопштењу (Зиг Га§е 4е 1а $гапс1е парре с1е сћагпа§е <1ез СаграШев тегМ1опа1еб), писап прво напомиње да ће се ова ведика шаријашка пдоча вероватно и даље пружати на 3. у Банат и на Ј. у Србију, па потом наводи Факте, на основи којих се може одредити доба кад се шаријаж извршио. Како најмдађи сдојеви аутохтоног Мезозојика у целој овој обдасти припадају Барему, и како Фдиша и горње Креде нема нигде у вези са аутохтоним Мезозојиком, него само по депресијама у шаријашкој пдочи иди у Мезозојику који се на њој надази, писац закључује: да се је шаријаж извршио између Барема и Ценомана. Овај потпуно документовани закључак има да се исправи само у толико, што у окодини Д. Милановца, нарочито на Гребену, и изнад Свињице у Банату има у аутохтоном Мезозојику и мдађих сдојева од Барема, и то аптијенских, те се према томе има узети да се шаријаж извршио између Апта и Ценомана, дакде за времо Годта. Као што се види овим је дата само идеја о једном значајном тектонском појаву у обдасти јужних Карпата, која има тек бдиже да се проучи и деФинитивно утврди. Сасвим је вероватно да је овај велики јужно-карпатски шаријаж захватио и известан део североисточне Србије. Писац му очекује продужење погдавито у обдасти Мироча, у ком је смисду и некима од нас своје мишљење саопштио. Међутим треба разгдедати како у овом погдеду стоје кристадасти шкриљци и даље на Западу, који такође на више места показују ненормалан однос према Мезозојику. Свакојако пак да ће се овим у многоме изменити досадашње схватање тектонике јужних Карпата и североисточне Србије. 3. Д-р Дим. Ј. Антула показује примерке ФОСФорита, које је налазио у атару села Бучја на западној падини Тупижнице, у кретацејским аргидошистима и пешчарима испод Тупижничких кречњака. По анадизи г. Косте Тодоровића, цар. хемичара, ови примерди садрже 26% РА. 4. Д-р Дим. Ј. Антула приказује своју збирку бакарних руда из источне Србије, и то: халкосине из Дасова и са Марковог Камена у атару седа Врбовца, борните из Метовнице, Сдатине и Бора и сидицијом обогаћене андезите с оксидним бакарним рудама изМајданпека.