Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

123

5. Владимир К. МишковиЛ приказује неколико иримерака плаиорбиса, нађених у вадутцима од кремена из дилувијадних и речних наноса, који се налазе у моћним слојевима почев од манастира Тумана у сливу Српачког и Л.ешничког Потока у позкаревачком округу. 6. ј Влад. К. ПетковиК излаже резудтате својих испитивања у северном и североисточном подножју Тупижнице. „У овој обдасгп развијене су наслаге кретацејске системе, кроз које су продрле на много места еруптивне стене. Доња Креда заступљена је реквиенским и орбитолинским слојевима и Годтом, а горња Креда насдагама гозавске Фације. Реквиенски и орбитодински сдојеви имају доста ведико распрострањење и свуда где су развијени да.ју нарочити карактер рељеФу. Најсевернија тачка њихова распростирања јесте Разбит Камен код Грдишта, где се у ждреду Грдишке Реке могу најбоље и проматрати. Ту су насдагани у дебеде сдојеве који се могу издвојити у некодико хоризоната. Најнижи хоризонат не садржи никако реквиеније а врдо ретко орбитодино, ади су доста чести брахиоподи ( ЋћупсћопеИа Ша, ТегеЂгаШа зеПа), затим Ву^оАопгиз- и, коради. У горњим хоризонтима преобдађују реквиеније и орбитодине, док су брахиоподи врдо ретки. Досада су утврђени ови обдици: Тоисама сагта1а Ма!ћ. зр., Тоисазга 1гап8Ђегза Рацшег (врдо честа), Ведшепга аттопга (Ж, В. 2ШагзШг Р.циЈег, Матегопга а№. дгурког&ез МаЉ. ер, и др. Сдојеви падају за 20—25° ка ЗЈЗ. Преко ових хоризоната који су сви кречњачки деже на запад. страни Кичера орбитолински пешчари. Кречњаци се простиру од Грдишта к југу, преко Кичера и Крупног Камена, ка Гол. Годашу нреко којега се везују за гдавну кречњачку масу Тупижнице. Од Год. Годаша одваја се иреко Гдаме ка СЗ. други узан венац који се завршује Рајковим Каменом и Вртачом испод Г. Б. Реке. И овај је венац истога састава као и онај горњи а на најсевернијем његовом деду (Вртачи и Потковској Чуки) могу се проматрати исти хоризонти какви су и на Камену код Грдишта. На Петковској Чуки преко реквиенских кречњака и орбптодинских пешчара деже голтски зелени и сиви пешчари с Ригозга Мауогг сГ Ог1з. 8р., 1посегатиз зтсаГиз Рагк. Годтски слојеви су развијени нарочито у околини Леновца и Г. Б. Реке. То су зелони, мрки или сиви пешчари, у којима су на много места нађени годтски фосиди, од ко.јих су најчешћи ВеХетпИез тгпгтиз 1л81., Вигозга Мауогг (1' Ог1з. зр., 1повегатиз сопсетггсиз (1' Огк, I. зи1са1из (1' Огћ. и др. Пешчари и кречњаци с АсГаеопеПа дгдапГеа, СусШМез еИрИса и хииуритима развијени су у атару Врбовца и Планинице; на југу се завршују у Бачевичкој Реци. Ведики део обдасги, нарочито око Планинице и Леновца, затим између Л.еновца, Лесковца и Г. Б. Реке заузимају плавичасти и сиви