Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

129

Фосшш горњег Тријаса које је Мартели налазио на неколико места предмет су рада. Доменика дел Кампано. РеФерати о евима овима радовима штампаће се у „Геолошким Аналима Балканскога Пол.уострва". 2. Проф. Д-р Свет. РадовановиЛ реФерише о раду недавно преминудог мађарског геолога Петеа (Ј. РеШб) о Фауни хиперсенонских сло.јева у Фрушкој Гори, који је по смрти аутора за штампу приредио и под насловом „Б1е Кгек1е- (Нурегбепоп-) Гаипа с1ев Ре1етоагас!ешег (Ре1ег\агас1ег) бећјгдез (Кгизка Оога)" у Ш књизи „Палеонтографике" објавио нроФ. Лоци (Гбсгу), уз прииомо11 нроФ. А. Еоха (Ап^оп Косћ). — Дело је обимно (276 страна у кварту), и садржи поред кратког прегледа геолошког састава Фрушке Горе поглавито опис богате хиперсенонске Фауне, коју је аутор годинама проучавао, и у њој 127 разних врста утврдио. Највише има гастропода (69 врста), и скоро сви су се показали као нове врсте. Између гастроиода главне су Фамилије: трохиде (РћавГапеИа зеггса!а п. §р., ТигЂо РепзГ п. зр., АзГгаИит АепзгроисаГит п. ар., Аз1га1гит ипсШосогопатт п. зр., Аз1гаИит Но[таппг п. зр , Тес1ш нгегегпепзгз п. вр., ЂтгоеЖт Жеитаугг п. зр., (тШ>и1<1 РИагг п. зр. итд.); затим перитиде (МегИа деттаГа п. зр., 01оз1ота <ЦуаггеаГа <Г Ог1)., NегШпа Тосвуапа п. зр., итд.), турителиде (ТогсиХа МсоггоШа п. зр., Тогск/а ЕгскгсаЈсИапа 6о1<П'., Тогста ш1саЛосаггпа1а п. зр., ТиггИеЦа ТеЈедеИапа п. зр., ТиггИеЦа зггегетеизга п. зр., ТиггИеМа гпГегрозЦа п. зр., 2агга д иас1ггсгпс1а 0 >1сН'., итд.), натициде (Атаигорзгз /'гизсадогепзгз п. зр., NаИса р1езго1уга1а п. вр., ЖаИса рго^теа1а п. зр., NаНса гЛегг^огтгз п. зр., итд.), и церитиде (СегИМит Шегогит п. зр., СегИћгит ТгдоИпит УШа1, СеггНггит ГгШпигп п. зр., СегИШпт гедепз п. зр., 1'о1атг<1ез Зетзеуапиз п. зр., итд), а уз то су заступљене још и солариде (8о1аггит сус1озрГгит 11. зр.), скларариде (8са1агга с!'. згМигМпаГа сГ Огћ.), верметиде (УегтеШз 1ггсагта1из п. зр.), шрамиделиде (ОЂеИзсиз гпзоШиз п. зр.), меланиде (РугдаИјега с!'. астоза 2111.), аиораиде (АроггЈшгз сгергс1а1из п. зр., Ароггћагз тасћаегорћогиз п. зр., Ароггћагз тгпи!а п. зр.), стромбиде (ЂозГеИагга зиМпгз л. зр.), цииреиде (Сургаеа 2згдтопЛгагга п зр.,) букциниде (РзеиАоШа 2Ше1г п. зр., РзеипсЛта ргаесигзог п. зр.), фузиде (Ризиз 8сћ1оззегг п. зр., Ризиз с1еИса!из 11. зр.), волутиде (УоШа оссиНср1гса1а п. зр., УоШа зер1етсозШа Гогћез), илевротомиде (Р1еиго1ота ћурегзепотса п зр., Р. огЂа п зр., Р. перегсШа п зр.) и актеониде (Ас1аеопе11а гпјШа п зр.). После пужева највише има шкољака, између којих такође има врло много нових врста: 0з1геа ипдиШа 8сћ1о1ћ., 0з1геа зиЂагсоШгзгз п. зр,. Огурћаеа пезгсиХаггз Гаш., Сгурћаеа сегежсгапа п. зр., Сг гурћаеа зетгсогопа1а п зр., Еходуга оз1гаста Глш1., Р1гса1и1а с!'. тиШсоз1а1а 1''ог1)., Нроп<1у1из зртозиз 8о\у. п. \ аг. ћипдаггса прооветни гдаоник, I књ., 2. св., 1908. 9