Prosvetni glasnik

130

11РОСВЕХНИ ГЛАСНИК

1јГпш згИуапа п. 8р., ЈЉпа зеГесИззгта п 8р., Тгта ЈВгизтаг п. зр., Јлгпа а!1'. ПсМсгг 7АИ., ТесГеп Кгеппеп п. зр., Тес1еп уеНеЂгаГиз п. зр., Тес1еп згегетепзгз п. 8р., ТесГеп ТсЉззоиг Г-еуш., ЋеГШеа Таијазг РкГ. е1 Сатр., ЋеИТгеа циа<Јггсоз1ага 1)гоие(:, ЋеИћеа Вбс/сЈп п вр., ОегпгШм оггепГаМз п зр., 1посегатиз Сггрзгапиз Мап1., Тегпа сегегпсгапа п. зр., јМосНо/м /ургса Гогћ.. Мод,го1а {/адеШјега Еогћ., Агса зугтгса п зр., Тггдопагса ЗваЈЈог п. 8р., ТесЛипси/из Јшпдаггсиз п. зр., Тгторзгз питтг(огтгз п. зр., Тгторзгз УИтае п. 8р., Тес/а с!'. оИиза/а 81о1., Тпдопга зргпи1оза-созШа п. зр., Аз1аг1е зидр/агггззгта п. зр., СгаззаМ1а УлМеИапа 8(о1., Сгазза/еНа зктопгса п. зр., СТгата ТбгбМ п. 8р., Тггопаеа ро1уз1у1из РЈгопа, НгрригИез зрес., КаЛгоШез а!Т. сгаГегфгтгз Безт., НрћаегиШез зоМиз п. 8р., Тисгпа ргоЂозсгЛеа п. зр., Саг&шт сриаЛпсггз/а/ит п. зр., СагЛгит Т)ис1оихг У1(1а1, СагЛгит рзеиеЈо-рго&исГит п. 8р., СагЛит сегеегсгаггит п. зр., СагсИит с!'. азрегит Мк1г., Сурггпа агсиаГа п. зр., Тарез 1гапзег/а п. 8р., Тарез (1адеШ(ега п. 8р., СуШегеа КосШ п. зр., СургГтегГа Наиегг п. зр., ТеШпа сР МоИсгЈсаг УЛи., Те1Ипа сггсгпаИз Биј., (тагг ргаесигзог п. зр., Тапораеа тегтега п. зр., Тко1ас1отуа с!'. ЕНзаЂеТае Моезсћ, АпаИпа еутбиЛа п зр.. итд . Затим долазе брахиоподи: Сгапга гдпаЂегдепзгз КеШиз, Шгупс1шпе11а рИса/а Зсуу., ШпЈПскопеИа сГ. Магг/еИапа 8о\у., ТегеЂга1и1а сагпеа 8о\у., ТегеЂгаШа зетГд1оЂоза 8о^. итд., и на послетку неколики цеФалоиоди: ТасћуеМзсиз зиргетиз и. зр., ВоппегаМа сегетсга.па п. 8р., АттопИез зрее. и ЂасиШез а!Г. 'оадта Еогћез. Као што се види, тежиште је ове интересантне Фауне у гастроподима, потом у шкољкама; брахиопода има много мање, а цеФадоподи су редуковани на најмању меру (свега досад нађено 7 ексемплара!). Интересно је да Пете не помиње никакве корале, ни ехинодерме. При том пада у очи мноштво нових врста које се први иут у највишим хоризонтима горње Креде констатују. Све су ове врсте брижљиво нацртане, испуњујући својим сликама 21 таблицу у кварту! Петејев рад, дакле, знатно проширује досадашње знање из Фауне мекушаца крајем мезозојског доба, и у многоме ће олакшати даље стратиграФске и палеонтолошке студије сродних терена. Како оваквих терена има на више места и код нас у Србији, реФерент истиче потребу да се они при проучавању упоређују са Фрушкогорским, и то не само Фаунистички, на основи овога Петејева рада, него и директним нроматрањима, на екскурзијама. Ово у првом реду вреди за горњокретацејске терене у београдској околини, чије ће проучавање коракнути напред тек кад их неко на основи личног проматрања унореди са потпуније развијенијим и Фаунистички богатијим сродним теренима у Фрушкој Гори. 3. Сава УрошевиЛ саопштава резултате својих студија на Копаонику .