Prosvetni glasnik
9*
1Р0НИКА
131
Централни Еоиаоник, (т. ј. онај део његов који граниче: Вучији Крш с Леденицама, Беђировац, Суво Рудиште, Лисина, Једовник, Кремнићска. Планина, Јошаничка Река, Камена Глава и Вучак, Гобеља и Сребрнац) јесте један стари, откривени лаколит гранита , чији је омотач образован од интензивно метаморФисаних седиментних стена. Копаоничка гранитска громада има дугуљаст облик, с дужом осом С—Ј, између Сувог Рудишта и Јошаничке Реке. Са западне стране ова је маса, у главноме, ограничена тереном Суве Руде, Једовника и Козијих Стена, а са источне: тереном Шутановачке Реке (доњи ток), Камене Главе и Гобеље. Сама, пак, контура гранитског масива није ниукодико правилна, већ на разним местима залази дубоким рукавима и ван граница горе номенутих. (Тако, у северном подножју Сув. Рудишта, преко Пајиног Пресла, гранит залази у Беђировац; између Вучијег Крша и Гобеље, преко Јарма, спушта се у поток Добра Вода; с друге стране, између Гобеље и Врлетнице, залази гранитски рукав у извориште Црне Реке; код Меке Пресле гранит се раздва.ја у два дебела рукава који са источне и западне стране обухватају Вучак и Первановицу, два брега образована од гранита и контактно-метаморфних продуката; итд.). Ова копаоничка громада није образована од гранита исте врсте. Централни део гранитске громаде образован је од порфироидног амФиболског гранита, а пориФерни и много већи део од амФиболског гранита (или диорита?) обичне зрнасте, непорфпроидне структуре. У колико сам у овим првим екскурзијама запазио, иорфироидни гранит не долази нигде у додир са седиментним омотачем; контактни метаморФизам изазвао је други, непорфироидни гранит (или диорит). — Сем тога има и локалних варијаната гранитских, аплитских и пегматитских жица. Као што је у почетку напоменуто, копаонички гранит је изазвао веома интензивне контактно -метаморФне промене међу седиментним стенама — шкриљцима и кречњацима — које су лежале у неиосредној близини његовој. Тим путем на контактима са гранитом шкриљци су претворени: у корните и корнитске шкриљце, (чије ћемо разлике моћи сазнати после микроскопске студије тих стена), у компактне гранатске масе, у мермере, воластонитите и зелене пироксенске и пироксенско-гранатске шкриљце и корните. Сем тога, у овој контактно.ј зони налазимо: епидот, везувијан, кварц и магнетит. Најзад, на Једовнику, ј. и. од Кукавице, налазимо бобичаве и, можда, андалузитске шкриљце. Контакно -метаморФна зона није на свима тачкама својим око гранитске громаде једнака, једнолика. У томе погледу готово сваки део њен заслужује нарочито испитивање и нарочит опис. 0 томе ћемо се уверити из ово неколико наиомена: