Prosvetni glasnik

136

ИРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Из ирве локадноети одредио је ХоФман две врсте: ВогсаТегтт (НуаетовсЈшз) Водегг п. вр. и АпШоре с4'. сЛапчГа Еаг!;., а из друге такође две: 1)ГмоТегшт Ђаоаггсит Н. т. Меуег и Ма$1о<1оп апдизШепз Сиу. Од нрве врсте има осам зуба који су припадади истој индивидуи, и то: Г г Р 3 + + М 2 из десне горње вилице, а Р ј + Р. 2 + Р 3 + М 2 из деве. Сви зуби одају иотпуно карактере рода ВогсаЉеггит, али се не сдажу ни са осредње високом врстом ЂогсаТегшт Ћаиг Каир (= Нуаетозсћиз сгаззиз Јиаг!;.), која је у европском Миоцену врло честа, ни са највећом врстом Вогсатеггит (НуаетозсЈшз) Репескег Но!т., него стоје по величини од прилике у средини. То је био разлог да писац постави нову врсту. — Од друге врсте имају два остатка: један комад горње и један комад доње вилице од неке индивидуе која се налазила у стадији мењања зуба, .јер се поред нормалних молара налазе у вилицама и млечњаци. Како се један од ових млечњака слаже са млечњаком врсте АпШоре сЛапаГа, који је РПћо1 насликао у свом делу о фосилним сисарима из Сансана, писац је обележио и босанске примерке истим именом, као вероватно исту врсгу. — Од треће врсте има дванаест добро очуваних зуба, и то: четири млечњака један млечњак Б 3 , три иремолара Р 2 , један молар М„ и три молара М 3 . Сви се ови зуби, изузев један једини нремолар Р 2 , потпуно слажу с познатом врстом ВгпоОг. Ђаоаггсит из Брајтенброна. — На послетку, од последње врсте има повише зуба у читавим комадима и одлолцима, и то и из горње и из доње вилицо. који се у свему слажу са зубима познатог горњомиоценског слона Маз1ос1оп 1опдггоз1ггз. Сви су поменути зуби насликани у 25 слика на три таблице, које иду као прилог уз сам чланак. Ова мала расправа од великога је интереса у двојаком погледу: она је с једне стране брижљиво израђени прилог фосилној сисарској Фауни Балканскога Нолуострва, а с друге стране доноси нове, и то поуздане, доказе, да су многи меланопсидни лаиори заиста миоценске старости, за какве их П. С. Павловић и реФеренат одавно већ сматрају. 3. Н. С. НавловиЛ реФерише о раду проФ. К. Горјановића — Крамбергера: Кота Уа1епсЈеппе81а 8а Мов(;агзко§' ро1ја и Возш 1 Уа1. Кгатћег§еп К. Негп 12 Татапа. (61абшк 2ета1јзко§ Мигеја и Возп1 ) Нег2е §0У1ш. багајеуо 1906, р. 245) у вези са ранијом публикацијом његовом Шег (Пе 6а1;1ип§ Уа1епс1еппе81а ипс! е11И§е ип^егропНзсће Птпаееп, ет ВеКга§ гиг Епиу1ске1ип§8§'е8сћ1сћ1;е (1ег 6а11ип§ Уа1епс1еппез1а ипЈ 1ћг УегћаКшзв гиг ОаШп§ Птпеа. (ВеКга§е гиг Ра1аоп1о1о§1е ипс1 Оео1о§1е Оз1егге1сћ-1Јп§ап13 ипс! Дез Опепкз. Вс1. XIII. \У1еп 1901, р. 121). — РеФерат овај штампаће се у „Геолошким Аналима Балкан. Полуострва."