Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

137

4. Блад. Е. ПетковиИ саопштава да је код Грдишта, на Крупном Камену, констатовао беле, вапновите лапоре с орбитолинама и многим примерцима РПса1и1а р1асипеа, што указује на доњи Апт. Карактеристично је да ови сдојеви деже испод орбитолинских кречњака. 5. Јеленко ШихаиловиЛ: саопштава да су у месецу новембру у Србији констатовани ови потреси: 5. новембра у 8 с 10 м у вече умерен потрес у Јабданици, у обдику удара са 3, са подземном тутњавом, докадизован у обдасти Здатибора. Јачина IV. 6. новембра бидо је три потреса, и то: а) У 0 с 26 м посде поноћи придично јак потрес у Семегњеву, као удар са Ј., са исговременом подземном тутњавом. У истој обдасти као и претходни. Јачина V. б) У 0 с 52 м по поноћи још један умерен потрес у истом месту. Јачина IV. в) У 1 с 37 м по поноћи јак потрес у Бајиној Башти са 3 удара од С стране и са подземном тутњавом. Осетио се у обдастима: Поникве Таре и Звезде, Здатибора и Једове Горе. Јачина VI. 6. Јеленко МихаиловиИ ре<т>ерише збору да је добио саопштење од центрадног међународ. бироа сеизмодошког у Штрасбургу (Е. Ки<1о1рћ) о томе, да се препоручује употреба Сапсаш-јеве скаде за интензитет потреса (Гоге1-МегсаН) I—XII на место досадаље Ко881Гоге1 I—X. 0 употреби прве скаде поднео је Сапсаш нарочити реФерат II међународној сеизмодошкој конФеренцији у Штрасбургу (јула 1903. године).

7. Јеленко МихаиловиИ реФерише збору о издању ТгетШететз Ае 1егге еп Втдагге № 6, аппее 1905. раг 8раз \ 7 а1го1'. У том издању има два текста: бугарски и Француски. У бугарском тексту саопштени су детаљни извештаји појединих наддештава и дица, где се надазе описи појединих потреса према оиажању појединих извештача. На француском језику изложен је текст у облику катадога у коме су изнесени подаци о датуму, часу, месту, правцу и јачини, и гдавном карактеру потреса. Скада интензитета је Ко881—Гоге1-ова I—X. Потреси су уређени сасвим хронолошки по часовима онако како су у извештајима означени, те се стога из њих не може видети који од њих чине један засебан потрес, јер се не може узети да се свако село тресе засебно, како би из овог каталога изгледадо. 0 томе се мора водити рачун и где часовници раде сасвим тачно, а још већма се мора критички гдедати на означено време потреса у извсштају где часовници не раде униФормно. Отуда и долази на пр. да број