Prosvetni glasnik

x р 0 н и к а

153

би се тај труд (нарочито мање искусних) око уређења лабораторије утрошио на хемијеке послове у једној већ уређеној лабораторији. Око осннвања оних нових лабораторија утрошено је и много новаца и при свем том ни приближно није могдо да се одмах онако успешно приступи послу и да се онолико уради као што је на пр. урађено одмах прве и друге године, кад је хемичар беогр. општине наставио започети рад у државној хемијској лабораторији. Истина свака нова дабораторија добилаје свога управника, који је са поелужитељем („лаборантом") представљао део дабораторијскн персонал. П1та може под таквим приликама да ради млади управник нове дабораторије, лако је оденити нарочито још кад се зна да „управници" наших хемијских лабораторија имају за старешину не хемичара, ве)| или лекара, ил и рудара, иди царинара, или агронома, који нити су у стању правидно да цене резудтате хемијских радова, нити могу на основу добивених резултата предузимати потребне мере и изазивати нове корисне хемијске радове, који дакле у опште нису у стању као хемичари да примењују резултате хемијских радова. Из свега тога јасно се види како оно распарчавање лабораторије одвећ јако смета не само развитку државне хемијске лабораторије, већ у опште развитку нримењене хемије у Србији. Нове специјалне лабораторије могле би се корисно отворити тек онда, кад би прво имали бар једну већу рационално уређену хемијску дабораторију, као што је према нашим приликама могла најдакше да постане прва државна хемијска лабораторија, у којој би се поред текућих послова могдо боље да ради на развитку примењене хемије у Србији, и у којој би се за тим могда већа пажња да обрати и научним радовима. Кад је писац овога реФерата био почаствован избором за редовнога проФесора хемије и хемијске технодогије на вел. шкоди у Београду, као дотадашњи управник ирве државне хемијске лабораторије, предузимао је све што је могао, да се државна хемијска лабораторија споји са дабораторијом ведике школе. У то доба државна хемијска дабораторија била је врло добро уређена, а лабораториЈа велике шкоде пак бида је одвећ занемарена, јер више година није готово ништа за ту лабораторију урађено. Не само што не беше пријатно из једне добро уређене лабораторије предазити у једну занемарену, већ и за вел. школу било би без сумње много боље, кад би јој се ставила на расподожење и једна добро уређена дабораторија, у којој би се одмах могдо интензивније приступити послу и где би ученици велике школе имади прилике да виде и примену хемије оиако као што се на пр. студенти медицине вежбају у болницама. Поред те очевидне користи за вед. шкоду, стара лабораторија вед. шкоде могла би да посдужи за другу катедру хемије у вед. школи.